Glas naroda

ШОЗ

7 НОВОМЕ ОАДУ,ЈЛТАРТА 1875,

ГОДИНА V.

Ивлази сваке сед»шД е на читавом табакуПретплата, огласн и до писи шаљу ее уредиитпт, т „Гл. Народа у Н. Оад.

ГЛАС НАР0Д1

Цена је листу: на годину ..... 3 Фор. на осам месвци . . 2 „ на четир меседа . 1 „ за Србију годишње 4 .

ЛИСТ ЗА НАРОЛНЕ СТВАРИ, ПРИБРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

ЗА ОГДАСЕ ПДАВА СВ 5 НОВ. ОД СВАК® ВРСТВ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНВ СУ ЗНАТИО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ, КОЈИ ШТО ЧЕШКК ИЛИ У ШТО ВЕПЕМ ОВИМУ ИЗЛАЗВ У ОВОМ ЛИСТУ.

Са еуз&ма горким уписујемо данае у читуљу мртваХ овох^ Лиега два дичка имана сриека, Ми се не журиемо никад са јављанем жалосних гласова, има и онако у народу нашем доста жалости. Али још један гроб ни побусили ниемо а већ св и други отворио и заклопио и вратили смо се с гробља књижевника и раденика народних а гробар за нама врата незатвара.

КОСТА ТРИФКОВИЋ умро 19. Фебруара 1875. — Жнвно 32 године

Коста ТриФковик, родом Новосађан беше чиновник и књижевник народни. Он беше Фишкал вароши новосадске. Говорник на опе лу његовом рече: Је ли требало у магистрату или у скупштини варошкој заузети се за права ове вароши или је требзло у сиротињском столу бранити корист сиротиње и еирочади свуда је он као Фишкал своје место достојно заступао, као да је слутио, да ће скорим оставити након себе сироче, коме ће тако исто требати страна заштита." И јесте такав је Фишкал био Коста ТриФковић. Међу чиновницима био је један од највреднијих, а међу књижевницима био је он из кола својих млађих пријатеља без сумње највреднији, Радња књижевна његова највише је се окретала око народног позоришта, црн барјак на дворани позоришној за читаву недељу дана и парастос што га приреди добровољно друштво у Олатини показује, да позориште пратњаприпогребу, даН. Оад, „Јавор," да књижевност јако оеека шта је у њему изгубљено. А ми личним и по раду пријитељима ћанску вапијемо; Лака вам брако земља била

Оветозар Марковић је рођен у Јагодини у Орбији и беше уредник листу „Ослобођења" који у Орбији излази. Он беше искрен пријатељ народу своме и свима људима на свету и вођа странци уСрбији, која каже: Сви за једнога а један за све, Светозар Марковик беше човек редкога дара и оштроумља и својој ствари служио је највећом оданости, пожртвовањем и заборављањем на самога себе. Народ је у њему много изгубио а другови његови још више, но они не малаксавају, и овако дижу спомен своме другу: „Барјактарје пао, пишу они, али се барјак високо вије светао као вазда, На њему је једна врпца жалосница више: у толико је првметнији. Радећи да наш барјак никад самац не остане ни да нам потамни, ми ћемо дићи светао спомен своме пријатељу, који нас је толико волео и почитовао, напред, мушки и јуначки, на посао, радимо, одужимо се народу својим поштеним радом и тражимо своју срећу у њвговој.!" својим чинећи овим последњу услугу хриши вечан спомен међу људма!

НАШИМ РАДЕННЦИМА.

Доидуће јесени биће изложба рукотворина и плодовина у Новом Оаду, коју је покренула управа немачко-м&ђареке радничке задруте која овде од дуже времена постоји.

Почем у Новом Оаду имаде Орба ђвтића како на погледу рукотворина тако и плодовина, то сам рад рећи, да нам овом приликом ра#а р* ноге стати, те рећи на јесен