Glas naroda

БГУЈ 14.

ј пивитљ кјлдј , а. дшддд 1.010,

1 гд»1пл v.

Издази сваке седмиде ШШ ШШ Л ЈРЧ| ■■ Ж ШЊ, ЧН А Цена је листу: ва читавом табаку Ш Р ШШ 1 II Д В № ШШШ Ш ШШ Ш на Г0ДИН У 3 *°1 Прзтшгата, огласиидо- Ш | ј вШ В Н Ж№Р|| | || ДД на осам месеци . . 2 „ писи шаљу се уредништ- ■ ВШ Јш^ИЈ И В 14 1 ЦЦ МНа на чети Р месе ч а ■ 1 ву „Гд. Народа у Н. Сад. ИВ ^МвШШЕИ^Ш! НмвШ& чгвАиШ за Србију годишње 4 „ ЛСТ ЗА НАРОДНЕ СТВШ, ПРИВРЕДУ, ПОУКУ И ЗАБАВУ.

за огдасе ТТТГАТјА се 5 нов. од сваее врсте и 80 новч. за шиг сваки пут, дене су знатно ниже за оне огдасе, који што чешее или у што вевем обиму изј1азе у овом листу.

0 ИСТЕРИВАЊУ Г10РЕЗА. (Свршетак.)

Оада ћемо да кажемо шта се за порцију, за штајер и друге државне данке не сме у залогу узети. Несме се узети: 1) Кревет и спаваће аљине онога против кога ее води ексекуција. 2) одело без кога се не може бити. 3.) Једно кућње марвинче (као крмче, крава коза и. т. д.) а где више има последње и рана за месец дана овоме. 4) алат који јв нуждан за пољоделство. 5) теглећа марва, која је нужна за економију, 6) алат, који је нуждан за занат занатлији или надничару за његов рад. 7) књиге, и инштрументи који су нужни за радњу какву, ако им вредност непремаша 50 ф . и то које изабере оиај, од кога се залога узима. 8.) Рана за 15 дана, од дана, када је екеекуција вођена, Дакле ексеквент је против закона радио кад је жени, о којој у прошломе броју споменусмо, спаваке хаљине отимао, и кнез или кмет, који је ту био требао му је казати да то нечини. Још се већма о закон огрешио онај екзеквент у Сомбору, што је жени мараму сглаве скидао. Не узима се то, да само човек у гаћа и кошуљи остане јер у крајној нужди лети само без тога бити може али не смеш му узети ни у сред лета кожух, јерће му на зиму требати. А тако исто и жени ако што не треба лети и виси о рафу то јој т реба зими, а најпосле питање је хоће ли моћи друго купити, па ће јој и друге и треће године требати, ако баш ивгледа да јој ове године не треба. У ошпте боље би било да Држави и пропадне која Форинта, него да се

човеку макар пет аљина на себи имао једна с леђа скида. Још нам остаје да наспоменемо, да, кад се залога пописује, на писмено то ваља да се потпише и онај, од кога се залога узима, ако пак не усхте овај протокол нодписати, то се има у протоколу забележити. У протокол треба да се уведе каква је ствар и шта вреди и коме се о ставља да је чува. Једаред у залогу узету ствар несме нико ни продати ни шћердати, јер иначе, долази криминал, као кад суд уаме ствар у залогу, па се ова не нађе, кад се устражи. Штемплови за протоколе приузимању залоге при процени, и лицитацији, не смеду се искати. Трошкови, који се узети смеду то су: дијурне проценитеља, које јежупанија одредила, даље дијурне кнеза или кмета и ексеквента, који добива и путни трошак, напослетку трошак за пренос ствари, Кад се води ексекуција против њих више онда се сви трошкови разрезују на све. Кнез и кмет, који подписују протокол и о трошку томе треба да пазе на то да се неузима трошка од сва&ог толико колико од свију треба но како и кнез или кмет себи од сваког узима дијурну, то неостаје ништа друго него да човек или сам пази да га не преваре или призове писмена човека да му буде на руци, но најбоље нека иште сваки писмено о томе шта му је у дуг, шта у трошак урачунано па ће се узети на ум они, који на дан по двадесет ексекуција сврше, кад за сваког тако рачунају, као да је сам био, а кад имају посла с људма, који се недају варати, онда једва две куке обиђу. За то учимо законе па кад их сви знали будемо пазиће на њих они, који данас неизврћу законе него нашу памет, наше знање.