Glas naroda

ЈЈРОЈ. 46.

У НОВОМЕ САДУ 16. НОВБМВРА 1875.

ГОДИНА V.

Излази сваке седмице на читавом табаку. Претплата. огласии дописи шаљу се уреднишв у „Гд. Народа у Н. Сад.

ШСНАРОДА

Цена је. лксту: на годину 4 Фор. на по године ... 2 „ на три месеца . 1 „ за Србију годишље 5 .

ЛСТ ЗА НАРОДНЕ СТВАРИ ПРИВРЕДУ, ПОУКУ ИЗАБАВУ.

ЗА ОГЛАСЕ П.ТАТЈА СЕ 5 НОВ. ОД СБАКЕ БРСТЕ И 30 НОВ'Г. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЛАСЕ ЕОЈИ ШТО ЧЕШКЕ ИЛИ У ШТО ВЕВЕМ ОБИМУ ИЗДАЗЕ У ОБОМ ЛИСТУ.

КОМУНАЛНЕ ШКОЛЕ У ХРВАЦЕОЈ СЛАВОНИЈИ И СРЕМУ.

Сабор у Загребу наредио је, да у читавој земљи у сваком месту морају се увести комуналне школе то јест таке, у које може иКи и Србин и Хрват и Немац и Маџар и православни и католики лутеран, дакле школе, у којима се не гледи како се ко крсти а баш ни чија му крвца греје прси, него само на науку па ко био да био, учитељ, а ко био да био ђак, Што се тиче вере ту неучи учитељ негокатихета од сваке вере. Закон о комуналним школама донешен је ире а сада је власт заређала од места до места, да збиља уведе те школе. У Срему све су општине де Срба има изказале да они хоће, да им школе буду што су и биле: православне школе српске, у којима не може бити други учитељ него прави Србин, а то ће реНи Србин православне вере. Нншпектор, кога је власт наместила^заишао је по томе по школама и гледао да задобије учитеље за комуналне школе, обеИавајуВи им веКу нлату и пензију. Власт друга и новине Хрвацке наговарај у Србе да се окану православних школа, ј ер тиме товаре себидвоструктерет на врат, т. ј. морају плаћатиизасвоје закомуналне школе, јер како они веле нека нема ниједног детета, које би хтело ићи у комуналну школу опет ће се држати комунални учитељ, као што је то био случај у Белој-Нркви. И у Угарској има закон о комуналним школама већ од толико година, али је овај много слободиији од хрвацког и колико закон не наваљује на српске православне школе толико власт избегава да народ српски за срце не уједе. Другчије то раде браћа Хрвати. Како чујемо накрачки владика Никанор поручио је патријарху, да власти, „које силом које милом" уводе у Славонији у досадањим православним српским школама комуналне школе и тражио је савета у Патријарха како би се сачувала од пропасти православна школа и црква, јер са пропашћу школе православне нропада и православије. У цркви православној требају два или бар један певац, који ће одговарати на служби божијој. Када нестане православне школе цркве у Славонији неће имати ни једног певца свога, јер

учитељ из комуналне шко.те није дужан невати у цркви, а тако ће бити и у Срему а у горњој крајини већ је и сада зло. Да држава од куд са небадобива новце за издржавање комуналних школа онда биправославне општине, што су досада имале учитеља, за те новце нашле певца, али оне ће за комуналноЈ учитељаморатидавати вишејнего досада за свога те певац је нови терет на и онако иретоварену грбачу народну. У православној цркви одговара свештенику и сав народ а нарочито деца. Ко ће ове учити појању? Имаих, који ће одговорити свештеник, јер то се тиче цркве. Али како ће свештеник по раштрканим салашима у крајини, јер села тамо већином и нису друго него гомила салаша, доспети и на то да децу појању учи? Српска школа најачи је град у који се склонило Српство, тај град хоће браћа наша Хрвати са једним параграФОм да поруше. Хрвати су неки тиме раскрстили са нама. Таку браћу ми нетребамо. Није бадава речено: Нека ме Бог од брата сачува од злотвора чуваћу се и сам. Чујемо да се ради увађањз комуналних школа у Срему у неким местима тако омразили Шокци саСрбима да је и до туче долазило. То не ваља, закон се мора поштовати док га не измену на ономе месту на коме су створили, а што је тај закон донешен то није крив народ хрвацки а јнајмање шокачки, који је Србин само друге вере. Осим тога кад знамо да је на град напг и Беч и Пешта ударала па га није освојила неће га ни Загреб. Ми ћемо и поред закона о комуналним школама остати што смо били, а браћи Хрватима, који су у власти морамо рећи да су само у љубави и слози са Србима јаки те да не треба да дирају у зеницу српску иначе то што нам чине ветар је. који ће само задрмати лишће, ако зору српску други неугасе Хрвати неће. Разметање неких долази нам, као оно што је један Новасађанин, који је имао пет ланаца земље, Фалио се другом рекав: Ја и Камбер имамо четир стотине и пет ланаца. Ми ћемо моћи и без тих пет ланаца бити.

----^»>У>АЛАЛАА/ХААААА/>»* , »—--