Glas naroda

БРОЈ 50.

У НОБОМЕ САДУ 14. ДЕЦБМБРА 1875.

ГОДИНА V.

Излази сваке седмпце ■■■ ЧМР Ж && ЧР^Р В Ш а Ш Ш 4ена је. лксту: ва читавом табаку, В | ШШ Ш ш | Д [ В В Иј М Ш ЈВВГ Јк на годину 4 оор, Претпдата. огласи и до - ■ ■■ ШШ I ШЛ |В »кРЦ Ш ШШ ШШ на 00 годнне ... 2 „ лиси шаљу се уредниш- Ш ■ шш 1 1 11 Јм ј№| н Ш ЈвЈвЈИ №Ш на три месеца . 1 „ ву.Гл.Народа у Н. Сад. ■■ фнВаМмчвВ НШНШШ %&' |»8шШаЈ1|а за Србију годишње 5 „ ЛИСТ ЗА НАРОда СТВАРИ ПРИВРЕДУ, ПОШ I ЗАБАВУ.

8А ОГЛАСЕ ПЛАВА СЕ 5 НОВ. ОД ОВАКЕ ВРСТЕ И 30 НОВЧ. ЗА ЖИГ СВАКИ ПУТ, ЦЕНЕ СУ ЗНАТНО НИЖЕ ЗА ОНЕ ОГЈАСЕ КОЈИ ШТО ЧЕП1ВЕ ИЛИ У ПГГО ВЕВЕМ ОБИМУ ИЗЛАЗЕ У ОВОМ ЛИСТУ.

Н А Ш И Д Бише је пута до сада било говора о жалостном стању наших путова, али то је речено у две три речи, те нико ни на ум узео није, или и ако јеузео, одмах је и заборавио о чему се говорило. Мислимо дакле. да нам се неће замерити, ако и о том више коју нрозборимо, јер незгоде, које путници због тих хрђавих путова трпе, само је онај кадар схватити, који је тим путовима ишао и који је силне муке ирепатио, док на мету стигао није. НеКемо све путове ређати но само један и то онај, који је од државе усвојен као државни т. ј. Новосадско-Согедински друм. Темко ономе, који је приморан тим правцем да иде; тешк путнику, тешко колима а у зао час по коње, који су осуђени да при лепом путу туда кола вуку а камо ли кад је киша и блато. Најгора је жица између Бачког-Фелдвара и Јарка. Има 30 година од како се ночео тај пут иравити па сад је тек од Новог Сада до Темерина дотеран, па и та цела пруга није за уиотребу, јер од Јарка до Темерина није још слободно друмом и!ш. На тај пут плаВа цела бачка жупанија и то од ока кад узмемо свака куЕа једно на друго 2 $р. годишње. Кад на целу жупанију рачунамо од нрилике 50.000 куБа, што зацело и има: то се онда годишње плаВа за тај друм 100.000 Фор. за 30 година од буне амо плаЕено је дакле 3,000.000 Форинти а саграрена је пруга од 2 миље дужине. Ако рачунамо један хват грарења по 30 Фор. то имамо на 2 миље 8000 хвати ио 30 пута; чини 240,000 Фор. Па нека је потрошен и један милијон, али где су она друга два милијона. И поред

Р У М 0 В I. све те грдне плаВе, коју народ сноси, мора исти да се вози по ритовима и јамурачама. Хође душа да испадне човеку, кад на коли седи. Кад је дакле за 30 година само 2 миљедрумасагра^ено, онда Ее требати још 210 година, да се осталих 14—16 миља до Сегедина саграде. Зато Ее се време уплатити још 42 милијона Форината у место 7 милијона. Леп газдалук до душе! Ако се тако са свачим газдује, онда није чудо, што нам је само дефицит (мањак) познаг, јер на ириход човек и непомишља онде, где за расход незна. Благо Сенћанима! Та после 100 година моћи Ке лено по калдрми у Нови Сад путовати. Боже мој! Каква је то разлика измеру људи, села и села, округа и огруга, државе и државе! Американци саградкли су ПасиФик жељезницу у дужину од својих 400 миља за некокико годиница. Правили су грдне високе вијадукте; (ћуприје преко вода и провала) резали брда и прокопавали их; градили кровове над жељезничким путовима, да их снег не завеје, и то све беше готово тако рећи док си ударио длан о длан: а гле код нас како се жури! Али није ни чудо. У Америци раде 4—500.000 душа свакидан али на нашем бачком главном друму раде само 10 особа, над којима пази један надзорник. На дан једва доврше по један хват. Бачка би жупанија мало боље требала дасежури а огштине ваљало би, да навале молбама на жупанију или даље. Треба да се сами за себе старамо и да гурамо оне, који неВе да корачају, те ће онда морати.

ШТА С13ЉАЕ МОЖЕ ЗИМИ РАДИТШ

■>

Сваки је човек створен да живи и да ради. Створеи је дакле да ради док је год жив. То разумем, да ради не само иреко лета него и преко зиме. Нашег је сељака главни посао у ; лето, а зими седи дан на Дан код куће скрштенихруку. Кад би му ту човек приметио, зашто тако чини, одговор би за цело добио, да је он преко лета извукао праску, а зими му се ваља одморити. То је све истина, али шта ћемо

да кажемо за наше занатлије? код њи се неради само лети него и зими, дакле целе године. Држим, да ни једаи посао не иде лако, сваки је скопчан са великим трудом, нарочито код занатлија и но творницама (Фабрикама) где је човек и телесно и душевно оптерећен; јер мора добро назити и мислити, како ће свој посао из руку испустиги, да му нико замерити неможе.