Glas naroda

412

мрачне атихе ноћи на једној бари много ндаветних нламенова којн су били налик на пламен нечистог водика: једнистајаху мирно на једномместу адруги изгледаше као да се мицаху. Ово мицање не постоји. Ево за што. Очевидци приповедају, како неки одтих пламичака мало сјају па се на мах потрну а други до њих букну, — што нама из далека изгледа као да се мичу. — Да овај пламен нема никакве топлоте навешђемо ово за доказ. НроФесор Кнор у Кијеву као ђак идући ноћу спази таке исте пламенове, високи су били неких 5 палаца а у промеру су могли имаги до 17 2 палац. У среди су били боје жуте а на крајевих плавичасте; он тури врх свога штаиа од месинга у пламен и подржи га четзрт часа; кад га је извадио ни мало није био топал. Природљаци су разно говорили о узроку ове појаве. Највероватније је да јетоспој водика са фосфором. А да је тако сведоче нам и вештачко нроизварење те светлости; месеца јунија 1873 на рибњаку берлинске зоолошке баште било је једног дана много таких светлости што је био посао неких шаљивчина. Кад је оно била париска комуна 1871 године, која је у крви и паљевини пропала, бачено је толико хиљада људи у једну пећину што се зове иси, па из костију тих људи развијо се ФОСФорни водик који је узрок те је она пећина од њих светла била. — Толико смо сматрали за нужно нашим читаоцима ради обавештења о овој светлости за коју свашта говоре, рећи. б . в. Како се по жици телеграФСкој разглашује какво је ди време? Има крајева де су удесили људи, да се у оним местима де је телеграФСка-штација, може сазнати сваки дан каквоје време на све четир стране света. Наиример они у Новоме Саду могу знати, какво је у толико и толико сати време на Цетињу у Петрограду Иаризу Лондону и. т. д. Тоје особито нужно у време жетве и вршидбе да се зна; јер се два три дана напред може знати када ће хрђаво време бити, ветар и облак нејду тако брзо као муња, како неки зову телеграФ. Кад би се у једноме месту њих десетак сложило, или онштина зарад користи свогасела, да из општинске касе плаћа, то би врло мало коштало а много користило. У Америци има тога одавна, У Башингтону тамо излази сваки дан карта, која са шесдесет штација јавља какво је де време. Са тих штација јавља се и колико је јакветар. Тиме се до1)о до ирегледа, по коме се доста иодуздано сазнати може какво ће бити време. Како се дрво од трулежа чува? Француз неки по имену Лостал прснашао је како се даду дрва од трулежи сачувати. Он даске помеће у јаме поспе по њима креча, који се полагано водом загаси. Дрво за грађе мора од прилике осам дана лежати у кречу. Тиме постане особито тврдо и крто и као што се вели, никад неће изтрунути. Буково дрво кад се тако нрепарира дође тако тврдо као гвожђе, те се од њега

чекићи ираве. У Штрасбургу ради сетоовако: узме се загашеног кречаипомеша са клоркалцијумом, те кад се у њему дрво држи дође тако да изгорети неможе. Шта треба радити с новим бурадма. Кад се младо вино па и старије у нову бурад успе, де пре не беше вина, то вино добије рђав кус а често се и сасвим ноквари. Истоје то иса другим течностима кад се у ново буре успу. Но тога свега неђе бити ако се буре испере са кристализованом содом, што научењаци зову (натрон с угљеном киселином). За буре од 60 литри достаје 500 грами соде. Усоду се успе толико бунарске воде, колико јенужно да онарастопи, Онда се то успе у буре, које се хође да испира и у коме мора бити до пола воде. То се добро измуђка да ее све измеша с водом, онда се насне буре водом до врања и запуши. После 12 до 14 дана проспе се вода из бурета, која модра буде, буресе испере са чистом водом, после се ове пуно буре до врања наспе и пусти да неколико дана вода у њему стоји, онда је буре као и старо. У тако удешеном бурету носи се вода на галијама. Исто се тако треба поступати и садругом дрвенаријом у којој се течности држе. Кравије млеко. Сви ми мислимо да кад кравијим млеком децу ранимо да им тиме живот одржавамо и снажимо их. То је тако; али није тако са сваким кравијим млеком. Има. крава, које имају суву болест као и људи. Кад се од тих крава некувано млеко ниЈе, онда се баш може да добије болест, коју доктори зову туберкула. Кад се месо од таких крава једе може та болест да се добије, а деца, колико су нежнија, у толико ј<? пре добију од млека. Власт би требала дакле да нази на то да се месо таке краве непродаје а још вишеда таке краве не буду дојиље 1 дечије. Они који хође да сеодјектике спасу па пију некувано млеко често баш од тога млека добију оно, што су можда себи у главу увртили, да имају. За њих би боље било да пију козје млеко, јер козе никад немају те опасне болести што се на кравама налази, а ако нема козја млека онда треба кравје млеко добро узварити и чувати се, да се не пије некувано млеко. Да би те кравије болести нестало нужно би било сваку краву прегледати и онима које су болесне недати, да се нлоде, јер та болест прелази и на теоце. — Помоћ тицама. Зима је нритисла снег је на многи мести дебео нанадао, а де га нема може га скоро бити. Сиротим тицама сва је рана покривена или ђе бити, оне морају сада око куђе човечије Јда облеђу. Човече, кад знаш колико ти те тице, тамањењем шкодљиви црви и буба вреде, погледај на њих себе ради, очисти по које место од снега и поспи га са плевом и семењем које тице једу. Научи на то децу твоју, која тако радо трешања и вишања једу, јер нпо више тица изране, тим ђе више вођа имати. Свака куђа по нешто, па је њима доста.