Gledišta

planska eksploatacija zemlje... 3 )" Svesna primena nauie, sto ništa drugo ne znači nego isticanje njene funkcionalnosti, za Marsa je jeđna od bitnih promena koja se morala dogoditi. Od značaja je sučeliti ove Maivsove stavove sa najnovijim pogledima zapadnih ekonomista, koji se zasnivaju na empiričkim ispitivanjima. Aludirajući na atomiziranu privredu XIX ve(ka i konfrontirajući je sa sadašnjom proizvodnjom u kojoj dominiraju velika preduzeća, Philippe de Woot konsta■tuje: „Inovacije su zavisile od individualnog preduzimača, vrste nadčoveka Prometeja, koji je intervenisao samo spolja i slučajno. On je iščezavao kada je njegova uloga čoveka koji je dzvršio promenu bila odigrana. Danas ta funkcija teži da postane stalna u velikim preduzećima, Promena postaje normalno stanje.” I dalje: ~U mnogim preduzećima naučno istraživanje je postalo stalna aktivnost koja se integriše sa ostalim aktivnostima. Istraživanje nalazi svoje mesto rame uz rame sa drugim funkcijama preduzeća, kao što su proizvodnja, prodaja, finansiranje.” 3 ) Da je funkcija istraživanja neposredno zavisila od stepena koncentracije pokazuju podaci National Science Fondation, koji istovremeno dočaravaju istorijsku distancu između sitnih preduzeća, koja su karakteristična za proizvodnju XIX veka i krupnih preduzeća koja su danas nosioci najvećeg delaproizvodnje. Zastupljenost istraživanja je veoma neujednačena, zavisno od veličine privrednih jedinica. Istraživanje je našlo mesta u 94,3% preduzeća sa preko 5.000 radnika, u 42,3% preduzeća od 500 1.000 radnika i u 8,3% preduzeča ispod 100 radnika. Sve veća zastupljenost naučnog rada sa porastom koncentracije proizvodnje ne objašnjava se jedino većim finansijskim mogućnostima krapnih privrednih jedinica. 4 ) Kao što se to pokazalo u SAD već krajem XIX veka, horizontalna integracija je u velikom broju slučajeva uspela da sa polovinom integrisanih preduzeća i polovinom radnika održi ranijd nivo proizvodnje. Oslobođene kapaoitete trebalo je zaposliti, što je iziskivalo diverzifikaciju proizvodnje i uvođenje novih proizvoda. Na dnugoj strani integracija je širila okvire za razvoj novih tehnoloških procesa, dok su ovi, opet, liziskivali veće dimenzije proizvodnih kapaciteta. Naučno istraživanje je postalo neop hodno i kao sredstvo da se dođe do novih proizvoda i kao sredstvo za usavršavanje tehnološkdh procesa, Logikom profita d efikasnog korišćenja postoječdh resursa preduzeća su bila prinuđena da svoju dalju egzistenciju zasnuju na naučnom dstraživanju, što je postalo uslov njihovog opstanka i razvoja.

2 ) K. Marx, „BCapital", I tom, ~Knltura" 1967, ćiril. str. 645. 3 ) Philippe du Woot, ~La croissance de rentreprise”, L'entreprise et l'ćconomie du XXe sićcle Presses universitaires de France, Paris, 1966, tome 3, str. 759. i 767.

4 ) Koncentracija kapitala je, naravno, veoma značajna za sudbinu istraživanja. , Jedno veliko preduzeće je u boljoj poziciji da se koristi pre dnostima eksperimen tisanj a 1 istraživanja nego malo preduzeće. Eksperimentisanje je toliko skupo da male korapanije ne mogu stvoriti neophodne uslove, dok velike kompanije mogu potrošiti ogromne sume za istraživanja, bez suviše veiikog pritiska na sopstvene finansijske izvore" (R. Bye and W. Hewett, ~The Economic Process" Appleton Centurv, Crofts, Inc. New-York, 1952, str. 136),

7

INTEGRACIONI PROCESI U PRIVREDI X ISTRAŽIVACKI RAD