Gledišta

gumentisati da je kapitalistička država kolektivni zastupnik krupnog kapitala, naročito u državno-kapitalističkoj fazi, i da je zbog toga uloga pojedinih aktera u najvećoj meri opredeljena društvenom formadjom. Argumenti ove vrste nisu bez osnova ako je reč o karakteru društvenih odnosa i pitanju ko eksploatiše rezultate naučnog rada. Međutim, u kontekstu ovog priloga akcenat se stavlja na konstituisanje agensa naučnog rada i njihove funkcije. Rezerve koje se tiču te strane problema ne bi se mogle prihvatiti, ne zbog toga što se usvaja pozitivistička filozofija i misli da se određena rešenja mogu jednostavno presaditi iz jednog društvenog konteksta u drugi. U slučaju koncentracije proizvodnje i podrušvljavanja rada u pitanju je možda jedina zakonitost koja nije ograničena društvenom formaoijom. To jasno proizlazi iz čitavog Marsovog dela, a u ovome su se slagali i takvi međusobni oponentd kao što su bili Lenjin i Buharin. 7 ) Kapitalizara razara sitnu proiz\ r odnju ido određenog stepena vrši njeno ukrupnjavanje, kao i 'podruštvljavanje rada. Socijalizam ne samo što ne prekida ovaj proces već nastoji da ga što više übrza. Drugo je pitanje da li se ovaj zahtev respektovao u praksi i da li su nađeni adekvatni oblioi integracije. Ako se koncentracija prihvati kao zakonitost koja se ispoljava nezavisno od društvenih formacija, onda se sa razlogom može pretpostaviti da su i osnovne manifestacije te zakonitosti na naučni rad u velikoj meri determindsane. Ova pretpostavka zahteva proveru i u praksi socijalističkih zemalja. Razvoj nauke u socijalističkoj praksi kao da govori u prilog teze da postoje objektivni okviri koji opredeljuju agense u nauci i njihove funkcije. O tome svedoči razvoj i aktuelni problemi nauke u SSSR-u. Ova zemlja je već od prvih dana svog postojanja pridavala izuzetno veliki značaj raz\mju nauke. Stvoren je veliki broj moćnih, kadrovski i tehnički veoma dobro opremljenih naučnih institucija. Sovjetska nauka je ostvarila dostignuća koja su impresionirala čitav svet. Međutim, I u takvoj nauci iskrsavaju važni problemi. U čemu se oni sastoje? Komparativno posmatranje pokazuje da razlike u tome ko finansira nauku nisu velike, a u svakom slučaju nisu bitne. U SSSR-u se država javlja kao jedini, a u razvijenim kapitalističkim zemljama kao dominantan finansijer. Ako su razlike na strani finansiranja minimalne, te razlike su na strani realizacije značajne. Naučna istraživanja u SSSR-u obavljaju dva subjekta, naučni instituti i univerzitet, dok privreda, koja u razvijenim kapitalističkim zemljama igra ne samo trećeg već i glavnog aktera istraživanja, nema istraživačke funkcije ili ih obavlja u neznatnom obimu. Pitanje se postavlja da li je socijalizam na planu organizacije naučnog rada došao do originalnih rešenja ili je, pak, zanemario neke objektivne zahteve. Prepustimo da ovu dilemu razrešd L. Gatovski: „Može se bez preuveličavanja kazati da u ovom trenutku naučno-tehnički progres umnogome

7 ) Vidi: Lenjin, Priraedbe na knjigu N. I. Buharina ~Ekonomika prelaznog perioda , Lenjin, Izabrana dela, tom 13, str. 517, ~Kultura", Beograd, 1960.

14

DR KOSIA MIHAILOV7C