Gledišta

značenje nego što ima usvajanje ili neusvajanje analognih metoda uređivanja konfliktnih situacija u okvim funkcionisanja radnih organizacija pri postojećim draštvenim suprotnostima. I opet: nejednake ocene opravdanosti štrajkova kao oblika clraštvene akcije radnika radi radikalnog menjanja društvenih procesa ne znače duboku razliku u osnovnom stavu, više predstavljaju razlikovanje u proceni uslova draštvene akcije i u pogledu izbora najbolje taktike nego razilaženje u principijelnom opredeljivanju u odnosu na ciljeve dmštvene akcije. Štavise, čini se, da su sa tog stanovišta različite ocene širajkova najčešće uslovne, odobravaju ili ne odobravaju takve akcije zavisno od interpretacije i predridanja mogućnosti za uklanjanje osnovnih uzroka društvenih sukoba. Mnogi iskazi stavova, ocene i komentari štrajkova izrečeni od naučnih ili političkih radnika, norinskih izveštača i komentatora, kao i od samih aktera orih socijaln'h sukoba, nisu jasno i konzekventno izvedeni s jednog od ova dva fundamentalno rauičita stanovišta, već izražavaju oscilacije između ta dva pristupa, njihovo eklektičko kombinovanje, ili zbunjenost pred tim izborom, ili, najzad, izjašnjavanje 0 sekundamom, bez jasnog stava o onom što je primarno. Usled toga je i došlo do ambivalentne podele na one koji simpatišu štrajkove i slične akcije radnika i one koji ih odbacuju ili osuđuju; na one koji smatraju da su štrajkori poraz radničkog samoupravljanja i one koji i u štrajkovima vide progresivnu akciju za realizaciju radničkog samoupravljanja 1 sl. Ta podela je ambivalentna, i u osnovi netačna, promašena, jer ne govori o tome s kojeg stanorišta se prilazi draštvenim sukobima i kako se zamilšlja njihovo rešavanje, pa na taj način zaobilazi pravi problem, i prikriva najvažnije razlike u stavorima. Opredeljujemo se za dragi pristup, a smatramo neophodnim da se jasno izvedu konzekvencije prvog pristupa. U tom cilju zastupamo četiri teze za interpretaciju štrajkova. Prva teza. Osnovni uzi'ok štrajkova je suprotnost i sukob između svojinskog monopola i rada. Prilikom razmatranja te suprotnosti i načina njenog svladavanja treba imati u vidu raznovidnost i mimikriju svojinskog monopola u savremenom jugoslovenskom draštvu. Draga teza. I kad se u štrajkovima, na površini zbivanja, vidi sukob između pojedinih grapa radnika (delova radne organizacije, radnih jedinica, socio-profesionalnih grupa itd.), osnovni uzrok tog sukoba ostaje suprotnost svojinskog monopola i rada. Jedna od osnovnih karakteristika svojinskog monopola modifikovanog u uslovima delimično razvijenog rad-

32

DR ZORAN VIDAKOVIĆ