Gledišta

došli nadomak društvene moći potrebne da se stvarno udruže, da potisnu svojinske suprotnosti i u svom interesu vode i unapređuju proizvodnju i sve društvene poslove. Ali oni tu moć ne mogu u celosti zadobiti ako podlegnu postojećim svojinskim suprotnostima, ako se iscrpljuju parcijainim akcijama u okviru tih suprotnosti, ako sp ol j a dejstvuju na predominantne strukture društvene moći da bi ishodili zaštitu svojih interesa. To ne mogu postići ni štrajkovima koji se iscrpljuju u okviru postojećih protivrečnih odnosa proizvodnje. Malo će dobiti ako bi prihvatili institucionalizaciju štrajkova unutar konfliktuelnog sistema uređivanja društveno-ekonomskih odnosa. Rešenja se nalaze u potpunijem društvenom organizovanju radnika, u ćelijama društvene proizvodnje i u globalnom društvu, pomoću svih društvenih oblika koji su već stvoreni ili mogu da budu stvoreni da bi radnici potpunije ostvarili svoje interese i opredelili progresivan društveni razvitak. DVA PRILAZA PROTESTNIM OBUSTAVAMA RADA (ŠTRAJKOVIMA)