Gledišta

dr mihailo mitić

U nas se radni odnos sve češće zasniva konkursom. U određenim slučajevima konkurs je isključiva pretpostavka za zasnivanje radnog odnosa. U sklopu takvih činjenica ustanova konkursa postaje sve značajnija pravna i društvena pojava kroz koju se izražavaju osnovna prava svakog građanina da mu se stvore uslovi za rad i da bude u radnom odnosu. Istovremeno, stiče se utisak da se ova institucija svakim danom sve više pretvara u svoju suprotnost i da postaje pravni okvir za demonstraciju raznih zloupotreba. Od institucije koja treba da obezbedi podjednake uslove za svakog i čiji je vrhovni cilj objektivno merilo vrednosti i sposobnosti kandidata, konkurs poprima oblike široke i nesmetane igre u favorizovanju određenih pojedinaca i pristrasne orijentacije za kandidata koji je bio određen još pre nego što je konkurs raspisan. Na ovaj način konkurs se od objektivnog merila kandidatove vrednosti i od kriterijuma apsoiutne dezangažiranosti pretvara u nesmetani pravni okvir za subjektivnu ocenu, proizvoljne zaključke i grube povrede morala, pravnih obzira, Ijudskog dostojanstva i poštovanja ličnosti. To nam je dobro poznato iz svakodnevnog života ili ličnog iskustva. Na tu pojavu se ukazuje nekad oštrom reči, a nekad satiričnom opaskom. Mi se na nju ovom prilikom vraćamo samo zbog toga što osećamo paradoks da je broj zloupotreba sve veći što se o njima više govori. Zloupotrebe povodom konkursa, nije preterano reći, predstavljaju ne samo minijaturnu formu političke

KONKURSNO PRAVO

47