Gledišta

Naime, prema istim podacima, struktura radnika zaposlenih u inostranstvu preko zavoda za zapošljavanje do jula 1966. godine bila je ova: radnici u užem smislu 77%, od toga: kvalifikovanih i visokokvalifikovanih 14,5%, a nekvahfikovanih 62,5%; radnici sa srednjom, Adšom i visokom školom 1,5%; individualni poljoprivredni radnici 25%) i zanatlije 0,5%. Važno je napomenuti da u poslednje vreme zavod za zapošljavanje vrši organizovano upućivanje radnika na rad u inostranstvo. Samo za prvih devet meseci 1966. godine zavodi za zapošljavanje uputili su u inostranstvo 82.664 radnika, što, u odnosu na 1965. godinu, kad je upućeno 34.746, predstavlja indeks od 151,3. Ako se, pak, posmatra situacija organizovanog upućivanja radne snage u inostranstvo po republikama, što je zavisno od prirodnih bogatstava kraja, uslova života, mogućnosti zapošljavanja i prirodnog pnraštaja stanovništva republike, ona je ovakva:

PRAVCI KRETANJA RADNE SNAGE IZ JUGOSLAVIJE S obzirom na činjenicu da se svi odlasci u inostranstvo ne organizuju preko zavoda za zapošljavanje, već je veliki broj odlazaka drugim kanalima, teško je dati potpuno realnu procenu pravaca kretanja. Naime, relacije na osnovu kojih i donosimo zaključke zasnivaju se samo na podacima koje je registrovao Zavod za zapošljavanje te su zbog nepotpunosti orijentacioni i pokazuju uglavnom tendenciju, uz manja ili veća odstupanja. Prema podacima koji su izneti na sednici Sekcije Savezne konferencije SSRNJ za društveno-ekonomske odnose u privredi održanoj 11. i 12. januara 1967. godine, broj lica koja odlaze u inostranstvo u nekim republikama, na primer, u Hrvatskoj, je veći kako se procenjuje od prirodnog priraštaja u Republici. Ova procena se odnosi na 1965. i 1966. godinu. Ako se isključi za trenutak stihijsko zapošljavanje u inostranstvo i posmatraju pravci kretanja radne snage koja je otišla na organizovani način, na primeru Hrvatske, s obzirom na to ( da je to republika iz koje je najveći odlazak radne snage.t u inostranstvo, situacija izgleda ovako: 7 )

11 I ■ konferencije ŠSRNJ, izneti na sednici održanojf. 11. i 12. I 1967. u Beogradu 7 ) Izvor: Podaci Savezne konferencije SSRNJ, iznetl na sednici održanoji. 11. i 12. I 1967. god. u Beogradu.

318

VLADIMIR GRECIC

SOCIJALISTICKA REPUBLIKA 6 ) Do 30. IX 1966. U toku cele 1965. Bosna i Hercegov'ina 23.644 9.415 ' Crna Gora 109 87 Hrvatska 34.826 13-280 Makedonija 2.385 1241 Slovenija 15.334 7.805 Srbija 6.366 2.918 Svega: 82.664 34.746