Gledišta

sa i socijalizam; ZORAN VIDAKOVIC: Razvitak radničke klase i revolucioname promene iz klasnog u besklasno društvo; NAJDAN PAŠIČ: Draštvene i klasne pretpostavke demokratije i autokratije; MILOSAV JANICIJEVIC: Socijalizam i ideje društvene jednakosti; ANTUN VRATUSA: Integracija u uslovima samoupravljanja; ILIJA STANOJCIC i DRAGOMIR DRASKOVIC: Dosadašnja istraživanja socijalne strukture jugoslovenskog društva; LJUBISAV MARKO VIC: Promene u ekonomskoj stmkturi, ekonomskoj modi i etatizam; JOSIP ŽUPANOV: Poduzeće i asocijacija stvarna i iluzorna dilema; MARKO MLADENOVIĆ: Etno-sociološke teorije o porodici; ĐURO ŠUSNJIC: Sociologija i predviđanje; VOJISLAV ĐURIC: Neki sociološki aspekti planiranja „jedinica sredstva”; VESNA PEŠIC: Osnovni elementi sociologije žorža Gurviča; Funkcionalizam i marksizam Diskusija u kojoj učestvuju: MIHAILO POPOVIC, TULIO SEPILI, RADOMIR LUKIC, STENES STRMISKA, CEZARE LUPORINI, VLADIMIR MILANOVIC, RUDI SUPEK, IVAN KUVACIC, ĐURO SUSNJIC, VELJKO KOR.AC, LJUBA TADIC; MIROSLAV PECUJLIC: Osnovne ideje i kritika. FUNKCIONALIZAM I MARKSIZAM. Redakcija časopisa „Sociologija” organizovala je diskusiiu na temu „Funkcionalizam i marksizam” i u ovom broju objavljuje hronološkim redosledom tekstöve diskusije koje su autori poslali redakciji. Ujedno Redakcija se obraća čitaocima da svojim prilozima učestvuju u raspravi o ovoj važnoj temi. MIHAILO POPOVIC je u uvodnom izlaganju, između ostalog, rekao: „Radi izvesnog uprošćavanja i efikasnijeg sagledavanja samog problema potrebno je istaći na samom početku da se odnos marksizma i funkcionalizma može da posmatra na tri nivoa. Prvi, najopštiji, pa i najpovršniji nivo je ideološko-politički

pristup ovom problemu, ako se tako može reći. Sa gledišta ovog nivoa, marksizam i funkcionalizam se vide i odnose se međusobno kao dve neprijateljske, stalno zaracene doktrine, koja jedna drugoj služi samo kao predmet napada ... Koliko je površan, može se videti iz činjenice da niz ili izvestan broj marksista postaju po svom načinu mišljenja, u stvari, funkcionalisti, iako odbacuju explicite funkcionalizam kao jedno od „najotrovnijih oružja” ili teorija buržoaske sociologije ... Ovi paradoksi ostaju, međutim, paradoksi samo ako se ne uđe dublje u sam problem, ako se ne prede na dmgi nivo razmatranja odnosa izmedu funkcionalizma i marksizma. Sa gledišta ovog nivoa, koji sam ovde uslovno nazvao teorijsko-sociološki nivo, njihov odnos se ispoljava sada kao odnos izmedu dve u mnogo čemu suprotne sociološke teorije, a ne vise kao odnos između dve ideološko-političke doktrine ... lako se u mnogo čemu razlikuju medu sobom, marksistička i funkcionalistička sociološka koncepcija, u stvari, teorijski naglašavaiu dve različite strane ili razlicite elemente jedne iste realnosti, verujuci pri tom obično da je jedna strana značajnija od druge. Marksisti su, na primer, objektivno govoreći, daleko više fiksirali soci jalnu dinamiku, društvene konflikte i pokretačke snage istorijskog razvoja, dok su funkcionalisti mislili, i misle uglavnom i danas, da je najvažniji zadatak sociologije kao nauke da opiše i ispita funkcionalne veze između elemenata stabilno shvaćene socijalne strukture. Na taj način marksizam i funkcionalizam razvili su se uglavnom kao dve suprotne opšte teorijske orijentacije od kojih je svaka, da tako kažem, imala svoj teren pod nogama, ali je istovremeno pokazivala manje sklonosti da razume i drugu stranu društvene realnosti... Moram preći na još dublji, treci nivo koji u nedostatku boljeg izraza nazivam naučno-metodološki nivo posmatranja... Po pravilu, kao što je poznato, u toku razvoja sociologije kao nauke, teorij-

506