Gledišta

dr aleksandar bajt

Kao osnovna pravna institucija i osnovni društveno-ekonomski odnos. svoiina. a posebno društvena svojina, predmet je intenzivnih istraživanja naučnih radnika koji se bave društvenim naukama, od pravnika i ekonomista do sociologa i psihologa. Domaća literatura o svojini je toliko narasla da je postala gotovo nepregledna. Uprkos tome, čini se ida su mnoge bitne karakteristike svojine, pa čak i neki osnovni pojmovi u vezi sa svojinom, ostali neraščišćeni. Decentralizacija investicionog odlučivanja i odgovarajućih sredstava, neke promene u našoj ekonomskoj politici koje je doneia reforma, posebno izmene koje će uspešno izdvođenje reforme dalje doneti, postavljaju pitanje svojine u novoj svetlosti i još hitnije zahtevaju odgovarajući odgovor na njega. Stoga u bližoj budućnosti možemo očekivati nov procvat diskusije o svojini, posebno o društvenoj i o njenim odnosima prema privatnoj. Prvi znaci su već tu. 1 ) U ovom prilogu pokušaću da raščlanim neke osnovne pojmove u vezi sa svojinom i da na osnovu njih analiziram osnovne oblike svojine u našoj privredi, privatnu svojinu sitnih seljačkih i zanatlijskih proizvođača i društvenu svojinu radnih kolektiva, ida bi na osnovu toga izneo neke misli o regulisanju svojinskih odnosa u našem društvu übuduće. U prvom delu mog izlaganja neće biti ničeg posebno

*) Ovaj rad je napisan aprila 1967. Diskusija o privatnoj svojini i privatnoni radu je u međuvremenu toliko napredovala da se on svojim sugestijama može korisno uključiti u nju. *) Mislim na članak Hadži-Vasileva ~Pojava privatne svojine u socijalizmu ,, (K o m u n i s t, 6. maja 1966) i na članak B. Horvata „Individualno i društveno vlasništvo u socijalizmu" (G 1 e d i š ta, br. 3, 1967).

DRUŠTVENA SVOJINA KOLEKTIVNA I INDTVIDUALNA*

531