Gledišta

njima kommiističke partije su na jedan opšti način verifikovaie sopstvenu politiku. Radilo se o striktnom opredeljenju „za revoluciju ili protiv nje". Mogućnost globainog izjašnjavanja bila je u suštini velika mogućnost. Prihvatajući kandidate komunističkih partija, radne klase su se opredeljivale za revoluciju. Politički sistemi koji su se rodili u revoluciji sankcionisani su opštenarodnom voljom. Oni su postali legalni u političkom smislu reči. Ali istorijske okolnosti su se duboko menjale i promeniie, a izbomi sistem u praksi nije evoluirao. U svakim narednim izborima sve se manje radilo o izjašnjavanju ~za ili protiv socijalizma”, već više o njegovim konkretnim rezultatima, o Ijudima koji će u narednom periodu nositi neposredno politički teret socijalističke izgradnje, o njihovoj odgovornosti pred društvom, o odgovomosti svih građana (radnih Ijudi) za političke tokove u narednom periodu. Jasno je da nije bilo moguće kroz stam izbornu praksu ostvariti nove i tako suptilne izborne ciljeve. Nedostatak težnje i napora da se u ovome smislu bilo šta menja indicirao je dublje deformacije celokupnog političkog sistema. Da se ostane na starom sistemu izbora predstavnika, rnogle su imati interesa samo birokratizovane tehnokratske i političke snage. Izbori su se sve više pretvarali u farsu iza koje se kamuflira visokokoncentrisana moć jednog uskog sloja političke birokratije, koja svoju viziju „socijalizma" hoće tobože demokratskim sredstvima da nameće radnim klasama. Ova politička birokratija nije ispustila da se potmdi da i na ovom području društveno-političkih odnosa stvori mitove o monolitnosti socijalističkog dmštva koje je glasanjem intenzitetom od 99,99% ponovo potvrdilo svoj monolitizam, o tome da građanin-birač uživa stvarnu slobodu izbora pošto nije pod pritiskom svog gazde-poslodavca itd. Ali nije bila potrebna bogzna koliko svestrana analiza pa da se utvrdi da je pritisak koji na njega u pogledu slobode kretanja i njegove izbome volje vrši njegov poslodavac-država kudikamo totalniji, pa, prema tome, i opasniji. Međutim, snaga revolucije se i na ovoj tački, za sreću, potvrđuje. Razgolićavanje Staljinovog kulta bilo je samo povod da se iz temelja počnu Ijuljati svi mitovi stvoreni i tako brižljivo negovani tokom decenija diktature staljinizma u komunističkom pokretu. Odavno je prestao biti tabu i izborni sistem za predstavnička tela koncipiran i izgrađen u jednom periodu neposredno revolucionarnog poleta radnih klasa. Staviše, u relativno kratkom periodu učinjen je toliko veliki skok u razvoju izborne svesti teoriji izbome prakse, kakav nisu mogli da zamisle ni najveći optimisti još pre s—lo godina. Pitanja o imperativnom mandatu, o načinu kandidovanja pred-

555

DEMOKRATSKA TRADICIJA I SKUPSTINSKI SISTEM