Gledišta

mentiraju. Dovoljno je baciti samo jedan sumaran pogled na realne odnose. Sve do poslednjih godina u socijalističkom političkom svetu se jedva mogla zamisliti stvarna mogućnost da zakonodavno telo odgodi ili bitnije izmeni zakonske ili druge predloge vlade (izvršnog tela). Takođe u političkoj praksi socijalističkih društava nije zabeležena (sve donedavno) mogućnost da zakonodavno telo na osnovu vlastite inicijative pokrene pitanje političke odgovornosti vlade. Jedva da bi neko, međutim, pri zdravome razumu, mogao da tvrdi danas da nije bilo nikakve realne osnove za ovakve i slične procese u odnosu „zakonodavno telo vlada” pošto je vlada uvek delovala adekvatno. Međutim, danas se ipak može konstatovati da se počinje napuštati zabluda i na ovoj tački političkog sistema i političkih odnosa. U nekim socijalističkim zemljama evidentni su znaci početka realne afirmacije principa jedinstva zakonodavne i izvršne vlasti, sa težištem odgovornosti i prava u zakonodavnom telu. Reč je svakako o ustavno-pravnom definisanju principa. Ali to je samo prvi korak. Realizacija ovih i ovakvih principa zavisi od opštedemokratske klime i uslova koji se, međutim, ne stvaraju nikakvim ustavnopravnim odredbama i definicijama. Oni su u neposrednoj zavisnosti od vladajućih ideoloških stavova i odnosa realnih snaga koje stoje iza ovih stavova. (Zar se može smatrati slučajnim što je odlučan prodor u afirmaciji skupština kao politički najodgovornijih tela u Jugoslaviji napravljen posle IV plenuma CK SKJ, na kome su oštro kritikovane birokratske snage i pojave.) Ali radikalan zaokret može da nastupi tek punom integracijom izbornog sistema sa skupštinskim. Ova integracija biće utoliko adekvatnija ukoliko izbomi sistem bude garantovao maksimalno slobodno kretanje izborne volje da bi predstavnička tela što više odgovorila stmkturi radnih klasa i njihovoj ulozi u razvoju dmštva, tj. radi konstituisanja čvrstog sistema veza između predstavnika i biračkog tela. Jedna fleksibilna primena imperativnog mandata vodila bi verovatno sve većoj integraciji realnog interesa radnih klasa, delatnosti zakonodavnih (predstavničkih) organa i odluka izvršnih organa. Ovakva politička stmktura može da se izgradi i opstoji u uslovima maksimalne političke mobilnosti svih agenasa: radnih klasa, zakonodavnopredstavničkih tela i izvršnih organa. U ovim uslovima nalaze svoj puni raison d'etre tzv. organizovane dmštveno-političke snage radnih klasa. Njihova organizacija i aktivitet su pretpostavke i osnova zgrade političkog sistema zasnovanog na skupštinskoj vladavini. Jer radne klase kao biračko telo mogu da održe ravnotežu sa predstavničkom i izvršnopolitičkom strukturom samo kao posebno organizovana snaga.

557

DEMOKRATSKA TRADICIJA I SKUPŠTINSK3 SISTEM