Gledišta

roba itd. Nešto slično postoji u privatnom sektoru bez zapošljavanja tuđe radne snage. To je stvamo poseban, ali ipak preduzetnički tržišni sistem (sem ukoliko nije reč o čisto naturalnoj proizvodnji). lako se u tom sektom ne pojavljuje klasičan višak vrednosti (višak proizvoda viška rada najmljene radne snage), može se isto tako pojaviti normalni i ekstraprofit, kamata, renta, tj. višak iznad normalnog ličnog dohotka, koji bi bio sličan dohotku radnika u dmštvenom sektom slične kvalifikacije i intenzivnosti rada. Zašto? Zbog toga: a) što su sredstva u tom sektom privatna i uložena da bi privatniku donela zaradu; b) što se uz diferenciranje privatnih proizvođača preko tržišta može prisvajati deo rada dmgih privatnih proizvođača; c) što preko tržišta privatni proizvođači mogu prisvajati deo rada bez davanja protivvrednosti, u obliku profita, i to u dva oblika: kada prodaju kolektivnom sektom proizvode po ceni u koju je već uračunat profit, i kada proizvode prodaju preko tržišta potrošačima, koji privatnicima naročito u konjunkturnom stanju moraju plaćati „veću vrednost” u obliku nekog profita iznad troškova; d) što na neangažovana, u banke uložena sredstva, privatnici dobijaju kamatu (koja uopšte nije oporezovana); e) što u privatnom sektom postoje takođe i renta, visoka zakupnina, stambena zakupnina i dmgi špekulantski dohoci (pomenimo samo utaje u redovnim poreskim prijavama i sl.). Nastanak normalnog i ekstraprofita, rente i dmgih ekstra dohodaka u tom sektom formalno objašnjavam na sledeći način: a) ili privatni proizvođači unapred kalkulišu više cene nego što su troškovi; b) ili, pak, imaju niže cene po jedinici proizvoda nego dmgi proizvođači uz vladajuću cenu u istoj ili dmgoj grani, zbog najrazličitijih boljih uslova, ili obratno, zbog slabijih uslova odnosno slabijeg poslovanja graničnog proizvođača. Pošto je taj granični proizvođač u grani često društveno preduzeće (opet iz niza razloga), koje je još potrebno radi tražnje ili nekog dmgog dmštvenog razloga, cena privatnog proizvođača, razumljivo, ravna se po ceni tog proizvođača (tih proizvođača), zbog čega on može zaraditi diferencijalni profit (vidi konkretno prevoznički sektor). Da se mogu i u sitnorobnom, privatnom sektom, pojaviti sve vrste dohotka, zapisao je još Marks za kapitalističku robnu proizvodnju. Tako on kaže: „Kacl neki

565

OTVORENA PITANJA PRIVATNOG SEKTORA