Gledišta

I pored nesuimij.ivog porasta u širini, intenzitetu i značaju političkog angažovanja savremene omladine, njena pozicija u polifcici je pasivina, ona nema bitniji uticaj na odlučivanje o suštinskim pitanjima socijalnog razvoja. Potencijalno stremljenje omladine (ka socijalnom preobražaju nije dovoljno iskorišćeno u društvenoj praksd. Samo povremeno, u revolucionarnim p>eriodima, ili prilikom otvorenih pobuna protiv vladajuoih sila, mlada generacija od marginalnog postaje prvorazredni politioki činilac. Društveni činioci odnose se prema omladini uglavnom kao objektu, a nedovoljno i kao sooijalnom suibjektu. A suštinsko pltanje omladine jesu sooijalne inovacije. Vitalno, ozbiljno društveno pitanje jeste: kakve su mogućnosti da se O'mladina afirmiše kao sooijalni subjekt, da menja postojeou realnost, stvara i borl se za nove ideje. Uvek ie otvoreno pitanje za politioke ipokrete: da li će shvatiti omladinu, njen sušfcinsiki poziv da stvara novo, da li će pronifcnuti u specifičnu stru'kturu mlade duše, svojstvenu samo njoj. Skoro je opšta pojava da se političke organizacije odnose pokroviteljski prema omladini, da nemaju dovoljno poverenja u njeno samostalno političko opredeljenje i delovanje. Politioki pokreti teže da usmeravaju i kontrolišu mlade; često, njihova jeddna „mogućnost” je da se prilagode već stvorenim wednostkna, a najvažniji zadatak da ne stvaraju probleme, da budu poslušni. A mladi upravo treba da budu neposlušni u Smislu ne mirenja sa status kvoom, pobune protiv svih nehmnanih i autoritamih institucija i odnosa u kojdma je čovek otuđeno, eksploatisano i poniženo biće. Speoifični vid neadekvatnog odnosa političkih organizacija prema oraladini ogleda se u potislkdvanju njendh pitanja iz žiže socijalnog života. Cesto nedostaje razvijendja svest o vitalnosti, ožbiljnosti pitanja omladine, već se ona tretiraju kao pitanja razonode, sporta, u najboljem slučaju sa stanovršta doprmosa mladih efikasnosti tvladajuće politike. 10 ) Odnos komunistiokog pokreta 1 omladine nije šire teorijski istražen; omladdna je nedovoljno poznati fenomen. AH ras.položive ,indikacdije ukazuju na elemente ikrize u odnosu komuni-

ie uticaj socijalnih okolnosti nad sposobnostima i sklonostima u određivanju ko će moći a ko neće moći da stekne viša obrazovanja. Radnička klasa, koja čini dve trećine ukupnog stanovništva. ima na raspolaganju svega jednu četvrtinu mesta na univerzitetima i koledžima. 33% dece roditelja sa ~višim profesijama" stiču diplome viših obrazovanja, a svega 1% dece polukvalifikovanih ili nekvalifikovanih radnika. Usled selektivnog procesa postoje bar dva stadijuma na kojima deca radničke klase imaju više izgleda da budu odbijena u 'staleškoj borbi za pristun na univerzitet prilikom upisa u srednje škole, kao i na univerzitet. Uzimajući decu srednje klase kao bazu poređenja, srednie škole pohađaju svega tri petine one dece radničke klase koja mogu i žele da idu u školu. (Fergus Nicolson; ~Mogućnosti za više obrazovanje", Marxism Todav, april 1966). ,0 ) ~Priznajmo" pisao je Gramši, ..odrasli ne samo da se ne interesuju, ne samo da ga stavljaiu u zasenak, već delimično pokretu mladih sračunato pridaju manji značaj." On insistira na potrebi upoznavanja mišljenja mladih socijalista o događajima u partiji, o ishodištima italijanskog radničkog pokreta; ~Kakvim osećanjem posmatraju oni aktuelna događanja, kakvi su im stavovi o budućnosti. njih, koji budućnost partije nose u sebi, koii su njen kontinuitet i čitavog proleterskog prevratničkog pokreta." Gramši postavlja pitanje, kako delovati da se energija mladih ne izgubi. da se ne istroŠi u jalovim nastojanjima, već da se vodi na način koji će dati največi doprinos čitavoj partiji. Ža njega, problemi omladine su ..bitni problemi čitave naše organizacije", to su problemi čitavog društva, ~i svode se u osnovi čak na jedan problem: učiniti da mlada generacija radnika, seljaka izrasta valjana i sprerana za bitke koje je očekuiu". Mada su Gramšijeve misli o omladini determinisane određenom socijalnom situacijom, odnoseći se na nacionalni radnički pokret 20-ih i 30-ih godina, one istovremeno imaju i opšti, a često i aktuelni značaj. (Gramsci e i problemi delle nuove generazioni, str. 30, ~Rinascita", br. 9, 1968).

MILAN VOJNOVIC