Gledišta

Omladtnski nemiri rehabilituju -pesrmanentnu revoluoiju u jednom društvu u kome nema mogućnosti za movacdje, čdji je osnovni horizoot status kvo. Neizmemi -polet mladih, borbenost d spremnost na žrtve, postavili su isudbonosnu altemativu savremenom tehnokrafcskom društvu bzobilja permanentnu revoluciju d to u smislu .Jkritiokog nemiira Ijudskog duha protiv svakog konkretno dostignutog oblika Jjudskog života u zajednici”. 16 ) Aktuelni studentski pokret ostvario je jedan viši stepen odluonosti, borbenosti d samoorgan-izovanosti nego omladinški nemiri koji su se ranije događali. Studentskd d omladinski nemdri bHski su revolucionamom nasilju koje su u okviru radničkog pokreta primenjivali Blanki, Lenjin, Ce Gevara. Međutim, demonstracije studenata kao d neki specifioni metodi njihove akcdje protiv vladajućih struktura, pretežno dmajiu defanzivnd karakter. Omladdnski nemiri aktuelizovali su vitalnu dilemu proleterskog pokreta u razvijerdni kapitaHstičkim dmštvi-ma: -mimi put, evoluoija ild nasilna destrukcija vladajućeg sdstema. Centralni problem je da ii bunt tmladih može da se traesformiše u svenarodnu pobunu, revolucdju; dh je to teamo nemoćni pokušaj, uznemi» reni krik savesti jedne mladosti. AH omladinski d studentski pokreti imaju irvesna, značajna ograničeeja. Oni su heterogeni, po svojim teorijskim ishodištima, razjedinjeni na mnogobrojne stmje, sa različitim poHtičkoakcionim ciljevima i metodima delovanja. Omladinski poOcret ostvaruje veoi stepen jeđln-stva u negaciji pojedinih institucija, ili čak celokupnog sistema, nego u onome što teži da ostvari. Studentsfci, omladanski pokret nije dovoljno povezan sa radništvom i drugim socijatoiim grupama, nije ostvarena potrebna povezanost i integracija svib progresivnih snaga u jedan opštenarodni pokret. Vladajuće 'Sdle relativno lako mogu da uguše izolovana žarišta revolucionamog pokreta. Najzad, kritika mlade generacije -pretežno se odnosi na pototičke sisteme, a nije dovoljno usmerena na socijalni plan, osnovne društveno-ekonomske odnose. Jedna od karafcterističnih i>ojava savremenog omladinskog pofcreta je -porast spontane, samoorganizovane poHtičke akcije mladih. Skoro je opšta tendenoija da je omladina ih njen pretežni deo izvan postojećih poHtiokih organizaoij a. Takođe je uočljiva tendencija raspadanja tzv. umerenih, reformističkih omladinskih organizacija, a u nekim regionima slabi i uticaj tradioionalne poHtioke levice na mladu generaoiju. Savremeni protesti omladine ufcazuju na krizu tradicionalne levice, koja ne samo da nije na čelu revoiucionamih zbivanja već u pojedinim zemljama svojim oportunizmom svrstava se na stranu vladajućih sila. Studentstki, omladinski ;pofcret ipredstavlj a sastavni deo nove levice fcoja se formira mimo organizacija tradioionalne levice. Takođe, karakteristično je da se progresivne omlaiđinske grupe u Zapadnoj Evropi instituciona-l-izuju u samostalne -političke pokrete. Osno\mi uzroci raskoraka mladih

l6 ) „Studentski svet Rudija Dučkea”, ..Borba”, 20. april 1968, str. 13, preneti intervju Rudija Dučkea sa urednikom hamburškog ~Spigla”.

MILAN VOJNOVIC