Gledišta

j i sa drugim grupnim interesima. A dmgi način je ostvarivanje pojedinačnih, grupnih i opštih interesa svih učesnika društvenog rada pomoću integralnog radničkog samoupravljanja, sa poentom na radničko-samoupravnom ujedinjavanju u ukupnom društvenom procesu rada i reprodukcije, a u suprotnosti i sukobu sa svim vidovima i nosiocima ekonomskog d političkog monopola. Za budućnost sindikata presudno je pitanje za koji će se od ta dva načina ostvarivanja interesa opredehti, s obzirom na celokupan način svog organizovanja i delovanja. Prvi način ostvarivanja interesa osporava integritet radništva kao klase i bitne zajedničke interese njenih poipadnika, a razmrvljene interese učesnika društvenog rada, podređuje interesima društvenih grupa koje pridržavaju ekonomsku i političku vlast. Za takav način ostvarivanja interesa mogu mestimično i privremeno biti zadobijene pojedine skupine radnika, ali tada su suprotstavljene drugim skupinama radnika. To znači da bi se interesi pojedinih skupina radnika mogli više ili manje ograničeno ostvarivati po cenu odricanja od klasnog izražavanja i ostvarivanja bitnih interesa. Ako bi sindikat pristao uz takav način ostvarivanja interesa, njegova organizacija bi neizbežno bila razlomIjena a njeni delovi postali sastojak ili još verovatnije privesak pojedinih uzajamno suprotstavljenih ekonomskih i političkih monopola. Takav sindikat bi, u najboljem slučaju, bio samo jedan od činilaca za postizanje nagodbi među društvenim skupinama koje se oslanjaju na uzajamno suprotstavljene centre ekonomske i političke vlasti. Pošto su sukobi među takvim društvenim skupinama, pa i nagodbe među njima, najčešće na račun radničkih masa, sindikat bi —■ opet u najboljem slučaju mogao biti i činilac ograničenog pomirenja interesa između pojedinih ekonomsko-političkih monopola i radničkih masa koje taj monopol angažuje, a radništvo bi, bar donekle, podržavalo te monopole u sukobu sa drugim monopolima. Očigledno da takav sindikat ne bi bio organizacdja radničke klase. Ako sindikat treba odlučno da pristane uz drugi, radničkosamoupravni način ostvarivanja interesa, konsekvencije su sledeće. Prvo: organizaciju i delatnost sindikata moraju opredeljivati bitni interesi radničke klase kao celine. Samoupravno ostvarivanje pojedinačnih, grupnih i opštih interesa radnika može se postizati jedino ujedinjavanjem i usaglašavanjem oiljeva i sredstava udružene delatnosti na bazd saznanja i praktične afirmacije zajedničkih radničko-klasnih interesa. A ovi se tiču uslova, načina i rezultata zajedničke delatnosti, od kojih zavisi da li će radnici kao pojedinci i grupe bitd u stanju da radom i samoupravljanjem postižu vlastite ciljeve, zadovoljavaju autentične i sve razvijenije Ijudske potrebe, razvijaju autentione Ijudske sposobnosti (a ne radnu snagu za unajmljivanje) i unapređuju delatoiostd kao svoje vlastdte. U ovoj dstorijskoj situaciji interes radnioke klase dobija potpuno određenu, nedvosnmsleou odredbu kao bitna pretpostarvika i zajednički imenitelj interesa svih učesnika društvenog rada, ukoliko ti

907

SINDIKAT NA ISPITU REVOLUCIONARNE PRAKSE