Gledišta

dr

svetozar stojanović

1. Ima li smisla pisati o otuđenju posle toliko knjiga i članaka? Savremena renesansa marksizma i marksologije zbiva se u znaku rehabilitacije Marksovog shvatanja otuđenja. Ta reč je čak postala deo zvaničnog ideološko-političkog žargona u Jugoslaviji. Za nama je vreme kada su se naši filozofi borili za afirrnaciju ideje otuđenja. Svi su izgledi da će se uskoro morati suprotstavljati njenoj inflaciji. Sve to pokazuje da treba imati jake razloge da bi se ponovo raspravljalo o alijenaciji. Na čitaocu je da presudi da li su moji razloji dovoljni. Da bismo krenuli dalje, neophodno je da načinimo kratak bilans do sada učinjenog. Prvo je prema Marksovim razbacanim fragmentima o alijenaciji trebalo načiniti koherentnu teorijsku skicu. Mislim da je taj posao kreativne interpretacije Marksa uglavnom uspešno završen. Dosta je učinjeno i u primeni njegovih ideja u otkrivanju i kritici savremene društvene situacije. Identifikovane su neke nove pojave i oblici alijenacije u postmarksovskom kapitalizmu i u socijalizmu. Sada se od primene treba privremeno vratiti teoriji. U tom pogledu moguća su dva pristupa. Prvi, da se jednostavno nadoveže na teorijsku ski c u dobijenu stvaralačkom interpretacijom Marksa i tako izgrađuje teor i j a otuđenja. Drugi, da se prethodno u skicu unesu važne korekcije. Sa teorijskim aparatom, koji je izrađen na jedan ili drugi način, ponovo bi se kritički ispitivala društvena praksa.

OTUĐENЈE, DIJALEKTIKA I UTOPIJA

935