Gledišta

standarda je nesumnjiv. No ideja o ,;društvu blagostanja” oikla je i gaji se u savremenom razvijenom građanskom društvu, ali, pre svega, radi slabljenja revolucionarnjib gibanja proletarij ata. Znači, sindikat u socijalizmu treba da pruži radnim Ijudima nešto više nego što to gotovo sama po sebi čini savremena era industrije. To jest onaj skup novih društvenih vrednosti i humanih cdljeva koje treba da otelovljuje praksa samoupravljanja. 1. Prvih posleratnih godina, okupljajuoi radnike i službenike u klasnu organizaciju koja teži korenitoj revandikaciji dotadašnjeg najamnog statusa proletera, sindikati deluju u najčvršćoj saradnji d vođeni Komunističkom partijom, u to vreme još malobrojnom. Podržavljenjem ekonomike, odnosno etatizacijom gotovo celokupnog društvenog života, stvorena je jedna specifična podela rada, odnosno društvena struktura, koju je karakterisala podela na službenike i radnike (naravno, d na sitne sopstvenike u zemljoradnji, zanatstvu i dr., ah ovi su ostali izvan sindikata). U raspodeh, tj. u vrednovanju rada vladala je uravnilovka, moglo bi se reći da je novčano kompenzirana opšta radna obaveza, a ne pojedinačni radni doprinos. Privredna preduzeća i ustanove, sa svojim trostepenim značajem (savezmim, repubhčkim i lokalnim), uklopljena su u opšti mehanizam državnog upravljanja. U toj situacdji sindikat, iako okuplja i službenike, vrši, pre svega, funkcdju zaštite radndka, i to takvu zaštitu koja po mnogo čemu realizuje temeljne ddeološke komponente novog društvenog uređenja. Ta revolucionamo-zaštitna funkcija usmerena je ka onemogućavanju eksploataoije i ka podizanju dostojanstva manuelnog rada (pomenuta uravnilovka, potrošačke karte koje favorizuju fizički rad i udamištvo, politika prema poljoprivredi, dmštvena akumulacija viška rada i njena raspodela, tzv. sooijalno zakonodavstvo i dr.). Sindikat u to vreme deluje, pre svega, na opštedmštvenom planu, „klasični” ciljevi te organizacije pretvaraju se neposredno u opšte norme, u zakon. Sindikalne podružnice d poverendci vrše savetodavnu funkcdju u okviru rukovođenja preduzećima i ustanovama. Za neke kritičare današnjeg položaja sindikata, netom opisano razdoblje predstavlja „zlatno" ih ,dierojsko doba” naših posleratnih sindikata. Konzekventni ovakvoj oceni, i pohtičkim jezikom govoreći, oni bi morali zaključiti da su sindikati postupno sve više skretah „desno”, d zato se pitaju ne bi h tu organdzaciju trebalo ukinuti? No, s takvom ocenom ne treba prenaghti, zapravo ona je iz osnova pogrešna. 2. Prvi revolucionami period übrzo prerasta u tzv. admdnistrativni socijalizam, a to je period u kome smo dosegh određeni stepen stabilizaoije političkog, privrednog i dmštvenog sistema. Tadašnji etatdzam i centralizam, sa svojom strogom hijerarhijom u dmštvenoj podeli rada, favorizuje nemanuelni rad, kancelarijski, planersko-kontrolni i rukovodeći rad (doduše, idejno ne, ali faktički da). Raspodela viška rada totalno je odvojena od njegovog stvaraoca i postaje omđe za obezbeđenje privilegovanog položaja biro-

1104

SERGUE PEGAN I MIJAT DAMJANOVIC