Gledišta

~W esen s de r Din ge” (suština stvari). Kete Hamburger izaričito insistira na značaju ekspresionističkog puta, kojim se je kretalo Rilkeovo pesništvo povezano sa Huserlovom fenomenologijom. Ona na više mesta u svom delu navodi stavove Angeloca i Šnajdera, ti kojima se čak tvrdi uticaj Rilkeova ekspresionizma na Huserlovu fenomenologiju. Riike je, prema rečima J. F. togeloca, „veliki preteča” ekspresionizma, budući da i on ,u stvarima, iza individualne brme pojavljivanja, vidi ono yV e s en, ion (pesnik) ulaie napore da ga shvati i skire veo”. 2) Kao takav, eksprenonizam se, prema Angelocu, .priključuje na predstave Edmmda Huserla, koji nije iteo, da shvata ,W e s en’ ogičkopojmovnim mišljeijem, nego pomoću unutrašijeg čula jedne intuicije ..., ili pesniku je unutrašnje 5 ch a u dato u ekstazi”. ’ojam intencionalio « ti, uz sc h a u e n, i Rilkeovoj poeziji igra takote važnu ulogu. On je već saIržan u centralnom značenju toje glagol sc h a u e n tna za Rilkea. „Sve je ovde ovezano; i samo za svrhu janosti moramo izdvojiti raz.oite aspekte ove povezanoti”. kaže K. Hamburger u stom delu (str. 214). ►snovni elementi fenomenoloije: Wesensschau, ntencionalna truktura i fenorenološka reduki ja, koji postoje i u RiT eovu pesništvu, prema peridizaciji K. Hamburger, javlaju se na sledeoi način: (esensschau i feomenološka reu kc i j a su najizrazitije ati u „Novim pesmama”, a ntencionalna truktura u delu mlaosti, „Dnevnik” (1899 —1900). tsnovna struktuma forma Dnevnika” je Ich —Du Tuppierung (Ja grupisanje).

R. F. Angelloz, R. M. Rilke, Leen und Werk. (Aus dem anz.). Miinchen 1955, S. 219 f.

5. U prikazanom radu, Kete Hamburger je istražila jedan, po mnogo čemu važan i savremen problem. To je veza pesniokog i filozofskog bića unutar bića onog koji filozofira i bavi se pesništvom, ali istovremeno i veza njegovog bića sa duhovnim stremljenjima savremenosti, ild onom savremenosti, koja još nije hic et nunc. Prema rezultatima, ovo istraživanje otvara perspektive novijoj metodologiji proučavanja pesničkih i folozofskih nastojanja, koja, sem istorijsko-sistematskog pristupa, neguje komparativni metod i problematski način grupisanja filozofskih i pesničkih ličnosti oko zajedničkog problema, mada u različitom, nezajedničkom vremenu. Stoga se može učiniti da Siler bude Sartrov savremenik, a Novalis duhovni preteča mnogih otkrića modeme fizike d matematike. sreten petrović

erih auerbah

MIMESIS PRIKAZIVANJE STVARNOSTI U ZAPADNOJ KNJIŽEVNOSTI

nolit, beograd, 1968. U uiglednoj „NoMtovoj” edipiji ~Knj.iževnost i cdvliMzacija”, posle jedinstvene „Teorije književnosti” (Velak-Voren) pojavila se opsežna studija Eriha Auerbaha .JVLknesds Prrikaaivanje stvamosti u _ zapadnoj književnosti”. Pisac većeg broja zapaženih studija i knjiga, Auerbah je upravo ovim delom stekao zavidam u-

142:7