Gledišta

Pored ovog ograničenja, jedinstvenost knjige narušava ne samo odsustvo proučavanja ruskog realizma, bez čega l’e teško donositi pojam o kniiževnom realizmu uopšte, več i činjenica da je niz kapitalnih književnih dela zapadnoevropske književnosti ostao izvan kontebsta knjige, a da su neke analize vršene na delima koja u ovakvom teoriiskom konceptu to nikako ne zaslužuju (recimo, roman b<raće Gonkur). Sve to ne umanjuje značaj ove knjige

koia ima svoje istaknuto mesto u savremenoj nauci o kniiževnosti, posebno za sve one koji proučavaju stilističke i sooiološke pristupe knji ževnosti. Hije bez važnosti podatak da smo ovo vredno teorijsko delo dobili u izvanredno čitkom i doteranom prevodu Milana Tabakovića, okolnost na koiu nas izdavači nisu baš navikli. milan vlajčić