Gledišta

Preovlađuje übeđenje da će u sadašnjim i budućim ratnim sufcobima pobediti samo onaj koji će sebi blagovremeno obezbediti industriju komunikaci ja, koji će držati u svojim rukama prvu i najvažniju pofcretačku snagu svih mašina i sveg ratnog potencijala Ijudsku misao, masovnu svest, ideologiju... Prošla su stara romantičarska vremena borbe za slobodu reči, štampe, održavanja zborova d udruživanja. Danas skoro da i nema sitnih slobodnjačkih privatnih listova sa slobodnim privatnim kapitalom, koji bi okupljali istomišljenike za neku naprednu ili „naprednu” stranku. Društvo je već masovno, to znači, svaki pojedinac već je obuhvaćen u sveisprepletajuće nevidljive mreže koje brzinom svetlosti proizvodi industrija komunikacija i izgleda da je samo tu kormilo istorije. Za ovo kormilo sada se bore giganti, superorganizovane grape... Sličnih (revolucionamih) pokreta ima, naravno, i u socijalističkim zemljama i skoro svi i ovde nastaju u studentskdm, intelektualnim i kultumim fcragovima. U radnim kolefctivima štampe, radija, televizije i filma i oko njih dolazi do velifcih suprotnosti, grčeva i borbe za određena usmerenja. Pošto se ove suprotnosti, po pravilu, ne prikazuju u javnosti odmah, već su ograničene na žučna raspravljanja između četiri zida, gomilaju se i onda se, kao u nekom zakonitom ritmu, ređaju konflikti...” ,JMnogi upozoravaju na pasdvnost milionskih masa. Žan Kokto je nekada rekao za televiziju da je taj aparat samo velika prisutnost svetskih zbivanja u svakoj porodičnoj sobi, ali istovremeno i velika odsutnost svih koji posmatraju ta zbivanja. Švi svetski događaji, ratovi, demonstracije, svi teški problemi naših dana reducirani su na spektakl. Danas su milijarde svetskog stanovništva povezane među sobom najmodemijom elektronskom tehnikom. Ali niko ne može nd da kaže, a kamoli da učini tako nešto

što bi zaustavilo dramu svetskog zbivanja. Ona se povećava od zapleta do zapleta, njen tempo je sve brži, bliži se dramationom vrhu. Kakav će biti kraj?

KULTURA br. 1/1968.

ĐERĐ LUKAC: Sooiologija savremene drame; SMILJA TARTALJA: Tokovi savremene kulturne antropologije; dr MILADIN ŽIVOTIC; Mogućnost autentične ifculture danas; STEVAN MAJSTOROVIC: Kulturne potrebe i strufctura kadrova; FRANKO LUMAKI: Slobodno vreme i masovna kultura; MILOŠ NEMANJIĆ: Umetničko udruženje kao specifična društvena grupa; BOGDAN TIRNANIC: Sedma decenija; JEŠA DENEGRI: Primedbe o situaciji lifcovne kritike; BRANISLAV MILOŠEVIC: Kakvo pozorište danas; L. LOVENTOL i I. LAUSON: Polemika 0 kulturnim standardima u Engleskoj XIX veka; SRETEN DTNIČ; Caršija i kultura; ROBER ESKARPI: Uloga knjige; TRIVO INĐIC: Stražilovski susret; BRANISLAV MILOŠEVIC: Hamlet; i dr. STEVAN MAJSTOROVIC: Kultume potrebe i struktura kadrova. Uz ime novoosnovanog časopisa „Kultura” potrebno je ovog puta upisati 1 njegovo bliže određenje: to je časopis za teoriju i sociologiju kulture i kultumu politiku a izdavač je Zavod za proučavanje kultumog razvitka u Beogradu. U ovom prvom broju, grupisani u nekoliko rubrika, tekstovi obuhvataju teme značajne za teoriju sociologije kulture a obrađuju i neke aktuelne probleme i događaje u kulturnom životu naše republifce. Stevan Majstorović se koristi empirijskim materijalom i svoj tekst ilustruje tabelaraim pregledom podataka, što mu daje posebno mesto u ovom časopisu. Analizirajući osam značajnih obeležja preko kojih se može sagledati stanje zaposlenosti u našim kultur-

1429