Gledišta

kada je ona biia zapisana u Ustavu. Svoje mesto našla je ona u Ustavu od 1946. godine u formi mmistarske odgovornosti'. Zakon o tome rhje bio nikada donesen; a nije je bilo ni u praksi. Takav ffi sličan zakon o odgovomosti nije poznat ni kasnije, iako smo nakon 1950 isticali ideje o odgovomoj Vladi. Ustav od 1963. godine predviđa obavezu Skupštine da donese zakon o odgovomosti javnih i društvenih funkcionera. Tog zakona još uvek nema. On je unesen u program zakonodavnog dela Saveznog izvršnog saveta i same Skupštine 1 dosada se prenosi, kao i mnoge druge stvari, iz jednog u drugi program.” 0 politiokoj odgovomosti dr Elorđević, između ostalog, pi-se: ,Ne>posredna odgovomost pohtičko-izvršnih organa i preko njih upravnih organa još uvek je centralno pitanje x>litićke odgovomosti, kao i pstvarivanja skupštinskog i aolitićkog sistema uopšte. Za jstvarivanje ove odgovomosti x)htioki putevi još nisu nađeli. Prošle godine je menjan dstav sa ciljem da se izdvoje x>li'tičkoHizvTŠni i upravni or;ani i da se među njima rasjodeli odgovomost, međutim >d donošenja ustavnih amanimana do danas ponovo se TŠi integracija izvršnih savea i uprave; izvršni savet zastupa upravu, uprava zastupa avet, uvek istupaju zajednićiine zna se taćno ko odgo■ara izvršni savet ili sekrear (organa uprave); ih svi ajedno ili niko. Konfuzije i ntegrisanje ovih funkcija oaetaju i komi>etencije, tako la nema osnove ni za sfcupštilu ni za javnost da ispdtuju i nitikuiu, i da pozivaju na :onkretnu kolektivnu pa i poedinaćnu odgovomost. Smiao pohtićke odgovomosti nie samo u tome što je ona olektivna, već i individualna, zv. .ministarska’ ”. na koji se obrazuju rvršni saveti 1 uprava bitan 2 za odgovoraost. Izvršne i pravne organe federacije sve iše shvatamo kao jedan vid sprezentacije repubhka, tako a 'su .repuhlioki Mjučevi’ i cadrovska politika’ presudni

u stvaranjju ovih organa. To dovodi do toga da su ovi otgani ponekad isipod naših mogućnosti. Ali ono što je još važnije je to da oni vd-še predstavljaju zbir pojedinaca nego ekipu i tim. Kriterijumi ovafcve selakcije su često nejasni i neujednačeni. U takvim uslovima nema pravog kolektivnog rada, već uticaj ,jačih’ pojedinaca i kompromisi među pojedincima. Kaiektivna odgovomost pretpostavlja kolektivni rad ekipe koja zna šta želi i ima jedinstvene osnovne stavove; koja je po svom sastavu više ih manje na istom nivou; koja ima svog odgovomog „šefa”. Svakom društvu su potrebni jaki i sposobni Ijudi, Ijudi sa autoritetom, vizijom i upomošću. To doprinosi da se rešava sa autoritetom, a za to su -u--slov Ijudi sa autoritetom. Da bi se sve to postiglo, potrebno je da se pre i za vreme izbora izvršnih organa poznaju osnovni stavovi gmpe Ijudi koja se kandiduje za izvršne funkcije. Oni su se do sada hirali više po imenu i pojedinačno, ane na osnovu programa koji prediažu i za koji se angažuju. Bez toga nema osnove za odgovoran rad i za radnu odgovomost. Pretpostavke i opšte formule (kao što su borba za reformu, iii za samoupravljanje, ili za napredak i sl.) nisu dovoljne za konfcretnu političku odgovornost. Nemoguće je da se skupštinski -sistem razvija kao sistem odgovome vlasti ako sbupština ne utvrdi osnovne principe politike, a izvršna eidpa ne predloži kako i čime će ih ostvarivati. Demo'kratizmu i efikasnosti odgovome pohtike ne bi bilo tuđe i dznošenje altemativnih stavova u pogledu politike i njezinog sprovođenja. Na osnovu slobodne demokratške diskusije u skupštini o ovim a'ltemativama mogla bi da se izabere ona ekdpa koja, po mišljenju većine, raspoloženjem naroda i postavkama nauke, daje najveće garancije da će tu pohtiku ostvarivati sa najviše kompetencija, aposobnosti, angažovanja, jedinstva i odgovomosti.”

1433