Gledišta

ma. Ali istoričari i teoretičari marksizma nisu dovoljno ozbiljno shvatili ovu činjenicu niti činjenicu da jedan istrgnuti elemenat celine nije više ono što u celini znači. Tu prostu istinu trebalo bi stalno imati u vidu jer marksističkoj ekonomiji preti stalna opasnost da potone u ekonomizam, marksističkoj političkoj misli da bude jedna u nizu drugih političkih doktrina, da bude pragmatička i pozitivistička ako nije involvirana u šire teorijske (filozofske) osnove Marxovog učenja, a emancipaciji čoveka usko politička koncepcija može da ponudi samo političku emancipaciju, novu političku državu. To se može desiti i marksističkoj filozofiji kada čovekov svet parcijalizuje i podeli svojim strukama ili prepusti samo posebnim naukama. Kao da se stalno mora ponavljati: istina je celina, a celina nije stanovište partikulariteta. A. Saf s pravom ukazuje da i najveći marksisti, kao Kautsky, Rosa Luxembourg i Lenjin, nisu poznavali celovit marksizam, tj. celovito Marxovo delo. To je značajno upozorenje svima onima koji se bave marksizmom danas. Nije slučajno što proteklo stoleće nije dalo celovitu i temeljnu studiju o Marxovom delu, a još manje istoriju marksizma. Ali mnogo je veći gubitak što u svest komunističkog pokreta nije dovoljno inkorporirano (ili je sasvim zanemareno) istorijsko iskustvo tog pokreta i što bez te dimenzije horizont savremenosti izgleda mnogo nerazumljiviji. Razloge treba tražiti u biću samog pokreta radničke klase. Taj pokret je samo u momentima svog radikalnog revolucionisanja posle I i II svetskog rata dosegao nivo na kome je postavio zahteve Ijudske emancipacije i otvorio konkretne istorijske oblike njene realizacije u pokretu radničkih veća i u začinjanju samoupravljanja. Začeci ove prakse stvaraju mogućnost misaonog i teorijskog preporoda i otvaraju vidike sa kojih se može shvatiti i suština Marxove misli i rehabilitovati ideja socijalizma, sa kojih se može razvijati Marxovo učenje. Ovo potvrđuju, pre svega, Lenjin i Lukacs kao mishoci prve socijalističke revolucije, kao i savremeni napori da se nastave ta misaona stremljenja, ali sa stanovišta savremene situacije u svetu. Teorijska osnova, smisaona celina, Mancovog učenja nazovimo to uslovno njegovom filozofijom odbačena je onda kada je radnički pokret ušao u taktičke operacije unutar građanskog društva i napustio strategiju njegovog rušenja. Revizionizam i marksologija su duhovni blizanci. Kada se radnički pokret odrekao revolucije a to je najbolje izrazio K. Kautsky, ističući da će revolucija doći sama i da za nju pokret ništa ne može učiniti onda je postala izlišna svaka filozofska osnova marksizma, svaka veza pokreta sa ciljem, svako izdiza-

1288

ZDRAVKO KUCINAJR