Gledišta

anas više nije moguće orgaizovati po uzom prošlosti iti na osnovu merila koja no naslediii iz XIX veka...” /AN URBANČIC: Nekoliko rodnih misM o mišljenju. ... Filozofsko mišljenje je coro čitav vek duboko zasui slojevima ovih ili onih ama, pogleda na svet ili ideogija, podešenih prema pobnim grupama, klasama, trodima dtd.; i drugde, ne TTin kod nas, ali kod nas na )seban način. Pokretačka laga svakog pogleda na svet ideologije, kako je shvamo danas, jeste u tome što ona pogled ih i z r a z draz) određene grupe (naanaine, sodjalne, klasne, ligiozne i sl.) ih opšteidskog subjektiviteta. Ona »tiče od subjekta i ima nkciju da kao t o t a 10 osmišljenije njegovog lovanja, služi samo kao uđe za afirtmisanje i ekanziju njegove snage ili istd; njena suština je samoilcrivena metafizaka. Tako govoii i o naučnom pogle-1 na svet, o materijalističm ili dijalektičko-materijaličkom pogledu na svet, o |aJišt-ičkom pogledu na svet, humanističkom pogiedu na et, o religioznom (hrišćanom) ili ateističkom pogledu svet itd. i o svim mogućim izmima i ideologijama. ima njima je izvoma radoalost mišljenja u njezinoj zavisnosti, i njezina autennost_, strana, odvratna; ativ nje se zajednički bore izmi, ideologije i poglena svet iako među som nepomirljivo zavađeni sa im sredstvima i po princi: bolje bilo kafcva nego nikva ideologija. Hoće samo übede i borbom pr.idobiju ) više pristalica; za ovu mera ne biraju sredstva. ove potisnutosti mišljenje danas oslobađa u horizonsvoje izvorne radoznalostl le-dovršenosti. Novost ovog obađanja je povratak mišnja ka samome sebi i, pre /ega, ka svome v o r u koji ga izvomo paja. Pošto to mišljenje e više ideološki udešeno, možemo u njemu tražiti ili aziti nekakvo „uputstvo za

akcijti”, bilo kakva -da je; u suštinskoj radoznalosti mišIjenja neraa dovršenosti u smislu sve-znanja bilo kojeg svet; uzalud bisrao trazili o*d njega da razvije ili pokaže svrhu svega događanja, da pronađe smisao i cdj dstorije ikao puta realizacije te svrhe i na taj način čoveku ipak pruži čvrsto tlo i oilj. Iz ovoga opet nije moguće izvesti zaključak da je takvo mišljenje ideologija čistog pasivizma. Pasivizam je kao suiprotmost abtivizma samo deficijentni modus samog aktivizma d u suštini se ne razlikuje od njega, već ga potvrđuje ...” ~S obzirom na sve ovo, mogu u okviru ovib uvodndh misli samo ponovo da skrenem pažnju na ono što je već bilo rečeno. Ovo mišljenje je mišIjenje tajne mnogovrsnog postojanja (istine) bati kao sudbonosno-istorijskog odnosa koji imenuje reč biće i koji izvire iz egzistencijalnog iskustva osnovne ontološke razlike. To iskustvo se može imenovati rečima, ali nije ga moguće dati. Šta je to ontološka razlika? Sve što bilo kako jeste, bdlo je ili će biti, jeste b iv a j u ć e. Između bivajućeg i bivajućeg nema nikakve razlike s obzirom na to, što je, nairae, bivajuće. Ali što se u razlioi od bivajućeg apsolutno razlikuje i u čemu se sve bivajuće već pokazuje kao bivajuće u razlici, „jeste" n iš t a i I i b i t Bit postoji kao biće, biće ispunjuje postojanje čoveka d događa se čoveku kao sudbonosna dstorimost egzlstsncije. Covek se baš u tome, što postojanje čoveka odražava biće, kao neko bivajuće, suštdnski raziikuje od svega ostalog bivajućeg kao stanovnik razlike. To, u razlici isprobano postojanje čoveka, jeste neproraounljivo i nepodjarmljdvo stanovanje čovekove Ijudskosti, mesto njegovog bivanja koje principijelno nije dostupno nijednoj logiji, kao i ne tehnodogiji (makar to bila tehnologija mozga), pošto transcendira svako bivajuće kao mogući predmet bilo koje -logije i ne iscfrpljuje ga dovršeni subjektivitet

1437