Gledišta

:dino nužnom pitanju koje le putem jednostavne smirone celine punoće života. no se, u globalnom smislu, samog središta moći, gde ; moć ne-močna, iz ,biti’ ;inai) koja omogućava i moč ao svoj dosad najod-iučniji raz, napad (ictus) na bića, ro-iz-vodi sa otpomim preb-ratom (u smislu versoria versus) koji negira uzrok, a-vratkom (koji govori, reolutio) i pre-vratom (koji memirava, inversio), sa ove i one strane, ,nasilja’, među ića kako bi uspevala, raa, a ne samo za nešto, zbog ečeg ,vredela’, nečemu koriala. Odlučujuća revolucija eće ,empirijski’ nasesti na ;sku loše beskonačnosti ,akvizma’, već će nas, manje ke, ali otpomije, postojanije ;on-sistentes), sa Jcvalitativd novim skOkom’, suštinsim, tradicionalno rečeno: ranscendentalnim’ uslovima speha podesiti, zadovoljiti : daće da se susrećemo sa idovaljavanjem, satisfactiopunjenje) u zajednicu (u nislu synousia) Ijudskog žiata (ta anthropon), svega što vi i postoji (ta zonta, ta ita), bivanja (čestog einai) života (to zen, he zoe kao ; biosis, to bionai, nahne: iz te osnove su još zoo i bioo) njegovom i-stoku, izlazu, iz(phyeln), koji je razdlaik, raz-vođe života (u smislu > bios hapas čitav IjudsM r et) i samoga sveta (ne sa-0 u smislu razvrstavanja mljinog kraga, ne samo re-1 u vasioni, ho kosmos. munrs, još manje svemira, rmi?rsum i universitas, već, pre r ega, ,belog sveta’, ,dnevne r etlosti’, .svetlosti’, to phos). ida .postoji pitanje: Da li uajemo protiv biti kao moći i rebeliramo iz naše ne-dodjnosti, insuficienoije, ne-ži>tnosti, ne-mooni da bi poojali ili to radimo iz obia, viška, životnosti, za koju i ~moć” uvek pro-sek, odećanje, raz j llkovanje, razlii? Prvo nije govor (logos), :up naše pribranosti, već ojvaranje. Jedino je drugo i-kladno, dobro, dostojanveno za preokret.”

PROBLEMI br. 67—68/1968. KATALOG

MATJAŽ HANŽEK; Različite zanimljivosti; T.ARAS KERMAUNER: Dve dnterpetacije; Svetlost tame, strip, orta Marko Pogačnik, tekst Benjamin Luks; TOMAŽ SALAMUN: Jonas; MILENKO MATANOVIC; Philippe Sollers: Sade u tekstu; NASKO KRIŽNAR; IZTOK GEISTER; TOMAŽ BREJC: Vid govora; FRANCI ZAGORICNIK: Don Ouijote; I. G. PLAMEN: Pesme; MATJAŽ HANŽEK; MICHAEL McCLURE: Brada; RASTKO MOCNIK; MILENKO MATANOVIC; MARKO ŠVABIC; Pauka mase ujed; SLAVOJ ŽIŽEK: The spy who loved me; ROLAND BARTHES: KritioM eseji; VOJIN KOVAC-CHUBBY: Preservativi; BRACO ROTAR: Likovni jezik; VOJIN KOVAC-CHUBBY.

PROLOG br. 2/1968.

TEATAR, KULTURA KULTUKNA POLITIKA, POLITIKA.

Pod ovim naslovom abjavljen je razgovor kojl je organizovala Redakcija ~Prologa” sa istaknutim zagrebačkim tpozorišnim, Kultumim i političkkn radnicama. Gilj razgovora bio je „ ... postavljanje i suprotstavljanje mišljenja onih koji ikreiraju kultumu politiku i onih koji tu kultum stvaraju"; Pozivu na razgovor su se odazvali: TOMISLAV DURBESIĆ, ŽELJKO FALOUT, dr DANKO GRLIC, dr BRANKO HEĆIMOVIC, BORIS HUDOLETNJAK, TOMISLAV KURELEC, PERO KVRGIC, SVEN LASTA, SRECKO LIPOVCAN, RANKO MARINKOVIC, DINO RADOJEVIC, PETAR SELEM, FABIJAN SOVAGOVIC, VJERAN ZUPPA. U razgovora su učestvovali i članovi Redakcije. VLADIMIR RO-

1439