Gledišta

tehnologiju poljoprivredne proizvodnje (...) i prelaska na linearno, diskontinuirano radno vreme, koje za razliku od cikličnoga - inače karakterističnog za selo preindustrijske ere de faoto ukida .sezonske dokohce’; ovakvi pogledi porodica poljoprivrednika su se znatno modifikovah. Veoi broj dece više naje niikakvo ekonomsko preimuostvo budući da je gola fizioka snaga seoskom domaćinstvu sve manje potrebna, jer je vrlo uspešno zamenjuje savremeno mehaničko oruđe. I dalje, školovanje dece iziskuje od porodice poljoprivrednika ne male izdatke, daleko veće od onih koje imaju porodice stacionirane u gradskim podmčjima ili u neposrednim blizinama srednjih i visoMh škola. Već sami ovi momeruti značajno utiču na pad nataliteta u porodicama poljoprivredni■ka. Međutim, ovome treba dodati i još jedan osobito značajan faktor. Naša su sela skoro ,preko noći’ postala fascinirana tehnikom i uređajima koji olakšavaju rad u polju i život čine udobnijim. Ova dobra u uslovima značajne zapostavljenosti poljoprivrednika u odnosu na dmge socijalne slojeve što se bar od početka privredne reforme kod nas moglo jasno uočiti postaju sama po sebi predmet želja, nešto što je per se snažan indikator dmštvenog ugleda u ruralnom svetu. Investiranje u prestiž je na našim selima uzelo toliko maha da se mora govoriti pre o /potrošaokom’ nego proizvođačkom mentalitetu seljaka. porodica poijoprivrednika kroz smanjenje hroja porodičnih potomaka je donekle posledica prenebregavanja porodičnih bu'džeta za tu i takvu, mogli bismo reći .otuđenu potrošnju’... Ne treba zaboraviti da se od privredne reforme naše dmštvo u celini izrazito odlikovalo investiranjima pre ko realnih mogučnosti; selo je samo sledilo opštu tendenciju.” TEORIJA I PRAKSA br. B—9/1968.

IZJAVA. VLADO BENKO: Intemacionalizam danas. RINO SIMONETI: Zastoj ili oživljavnje? IVAN ZAVARAC: Cena urpotrebne vrednosti društvenog Eapitala. STRAŠIMIR POPOVIC: Mera dohotka i raspodela dohotka. STJEPAN BUNTA: Ko treba da rukovodi zdravstvom? AKTUELNI INTERVJU: STANE KAVCIC; Društveni preobražaj bez iluzija i dogmi. KOMUNISTI I NASE VREME. PETER KLINAR; Unutrašnje jedinstvo u Savezu komunista. POGLEDI, GLOSE, KOMENTARI: ERNEST PETRIČ: 0 našoj neefikasnosti. JAKA AVSIC: Praktično sprovođenje načela ravnopravnosti. VINKO TRINKAUS; Progresivno oporezivanje i socijalna diferencijacija. MARJAN TEPINA: Prostomo planiranje pred velikom proverom. STUDENTI I POLITIKA: (serija priloga). CIRIL BAŠKOVIC: I nastavak? METOD CERNETIC: Student, društvo, univerzitet. BOŽIDAR DEBENJAK: Nova faza demokratije. IVO MARENK; Uvod u širu akcdju. ZDRAVKO MLINAR: Protest protiv nepoverenja u čoveka. . GOJKO STANCIC: Smisao studentske kritike. SOCIJALISTICKA MISAO U SVETU: KAREL KOSIK: Naša sadašnja kriza. NAUKA I DRUŠTVO: DOLFE BIBIC: O usmerenju političke nauke. BOŠTJAN MARKIC; Dalji razvoj političkih nauka. GOVORECI OTVORENO: 0. R.; Nadanja. M. K.: Povodom religioznog : pisanja o ateistima. Z. R.; Da- t nijevo pitanje i odgovor uredništva. MILOS MIKELN: Svako mnenje svoj šešir. J. P.; Mit ili stvamost. V. M.: Odgovomost poslanika. ZDENKO ROTER: Uzroci neke krize. V. T.; Integracija sa privilegijama. PRIKAZI, RECENZIJE, BELESKE I BIBLIOGRAFIJA. IZJAVA UREDNISTVA: „ ... Naša očekivanja o demokratskoj evoluciji u prvoj zemlji socijahstičke revolucije, u Sovjetskom Savezu se, na _ žalost, nisu ostvarila. Staljini-

1444