Gledišta

bolje rečeno, razbijanju zabluda o Marxu, bez obzira na ostale činioce njihovih radova i na one zablude koje je i sama stvorila. Jedan Merleau Ponty, L. Landgrebe ili S. Landshut, čak i E. Thier, doprinose često više razumevanju Marxove misli negoli mnogi koji od ovih autora brane marksizam. Merleau Ponty daje značajan prilog kritici staljinističkog („istočnjačkog") marksizma, Landshut pokazuje da se Marxovo ekonomsko učenje ne može do kraja shvatiti bez njegovih filozofsko-antropoloških pogleda, Landgrebe pokazuje da je Marxova misao stvarni vrhunac evropskog mišIjenja. 19 ) Thier skreće pažnju na njene antropološke osnove, bez obzira na to što su njegovi zakIjučci odveli u ćorsokak jedne eshatološke interpretacije Marxove misli. Iring Fetscher, na primer, upozorava na to da je za razvoj marksizma i socijalizma bitno to da li će se prevladati greške iskrivljavanja socijalizma u socijalističkim zemljama. On time ističe da shvatanje Marxovog dela i marksizma bitno zavisi od stanja pokreta. Onima koji svaki taktički potez tog pokreta izdižu na visinu principa, Fetscherovo stanovište biće maskirana antikomunistička kritika, priželjkivanje rušenja poretka i sl., ali kritičkom istraživaču stanja marksističke misli ono je ispravno uputstvo na pravo tlo problema. Najzad, na to očigledno upućuju aktuelni procesi u evropskom socijalizmu. 20 ) Ali zašto bi pomenuti autori bili marksolozi, a ne i oni „marksisti” koji su Marxa shvatili kao vulgamog materijalistu ravnog Dietzgenu, oni koji su ga izjednačavali sa E. Machom, Kantom, Darvinom, ■ Feuerbachom. Svi oni su daleko od marksizma, bez obzira na to što su smatrali da mu politički pripadaju. Ovoj gmpi su bliski i mnogi savremeni marksisti, npr., G. Mende, a od starijih takav je bio i F. Mehring. 2l ) Poseban vid marksologije je marksologija ~Marx i.. .” koja je negovana jednako među građanskim misliocima kao i među marksištima. U pam s Marxom stavljen je bezbroj mislilaca, i to s namerom da se utvrdi njihovo duhovno srodstvo, Mancovo poreklo ili bukvalno epigonstvo. Ova marksologija dala je i vrednih analiza odnosa marksizma s dmgim misaonim stremljenjima novijeg doba, ali više iskrivIjenih interpretacija Marxovog učenja. Bitan promašaj većine ovih interpretacija je u tome što su otkrivajući izvesnu srodnost Marxa s njegovim pret-

19 ) Vidi: Ludwig Landgrebe, Hegel und Marx. "Mandsmusstudien", Bd. 1, J. B. C. Mohr (Paul Siebeck) Tiibingen, 1954, str. 38—54. 0 ) Vidi: I. Fetscher, Der Marxismus. Seine Geschichte in Dokumenten, Piper Verlag, Miinchen, 1962, Bd. I, S. 257—258. Na to ukazuje i F. Cengle u pomenutom tekstu o Fetscheru. 21 ) Vidi: Georg Mende, Karl Marx, Entwicklung von revolutionaren Demokraten zum Kommunismus, Dietz Verlag, Berlin, 1962. Franz Mehring, Zur Geschichte der soph i e, 1931, str. 268. O tome vidi: Leković, Marksizam i filozof i ja, IRP, Beograd, 1967, str. 20.

1290

ZDRAVKO KUCINAR