Gledišta

venog procesa reprodukcije nego što je to bio sluca J sa njihovim istorijskim Pošto, dakle, radm Ijudi udruženi u kolektiv nisu u mogućnosti da izvan svog tekućeg rada kao kolektivnog robnog proizvođača obezbede sredstva za svoj opstanak (kao što je bio slučaj sa robnim proizvođačima koji su bili privatni vlasnici sredstava za proizvodnju) prirodno je da su oni su bjektivno zainteresovani za trajnu mogucnost nesmetanog odvijanja njihove aktivnosti robnih proizvođača. Međutim, pošto nesmetano odvijanje njihove aktivnosti kao robnih proizvooaca zavisi samo od njihovog sopstvenog rada i odluka već i_od aktivnosti i odluka mnogih drugih roonih proizvođača, radni kolektivi ob j ekt ivn o su prinuđeni da svoju delatnost uskladuju, prilagođavaju ili sinhronizuju sa ekonorm skom aktivnošću drugih kolektiva, pa i svih ostalih aktera društvenog procesa reprodukcije, Prema lome, radni kolektivi su ne samo subjektivno zamteresovam već i objektivno prinuđeni da međusobno sarađuju kao_ robni proizvođači, što samo znaci da socijalistički sistem robne privrede sadrži i specirične tj. njemu svojstvene unutrašnje uzje-u , J1 svesno _ usmeravanje (planiranje) privredmh kretanja čini neophodnim. Naime, ono ie kao sto iz ovih izlaganja proizlazi, uslovljeno neposredmm ekonomskim interesima radnih kolektiva kao robmh proizvoaača. Stoga je u ovakvim usloY! ma sasvim neopravdano (a to se upravo često i emi) pianiranj e suprotstaviti robnoj proizvodnji, jer je ono (kao što smo videli) nerazd-7° SaSl ? v n a komponenta socijalisticke robne privrede. 3vo izlaganje, međutim, daje mogućnost i da se uoče od bitmh karakteristika sistema planiranja m (jos sire) sistema svesnog usmeravanja privredmh kretanja u ovim uslovima. Naime, iz onog što je receno moralo bi biti jasno da su radni kolektm kao robni proizvođači ekonomski zainteresovam ne samo da budu dobro informisani o aktivnosti

srels“ J p e ro^n?e oj lu na Snton aP o^^' nj f gOVa P T’ atna sv °i ina na i prisvajanja rezultata tuđeir rada tS nt,f? eZ^eđlv - ala mo S u, -? ost upravljanja proizvodnja kao takva) uvet ; P rlvatl ?? svojina (a ne robna egoiznia i rj, v,,i -i-r-n r. predstavljala matenjalnu osnovu n jc (; ovog sfojf^obezbeđuje^ k& ° P a g° milano bogatstvo, privalnl &jir da je prestell S i , nsl °, ve z ? n i. e g°™ egzistenciju čak i u slurazloga 3 fabrikuJ 30 kada on ma iz praktične atciie koie sn mcnincS t » . mora iniati odraza na njegove po svaku cenu pa "čak i na^račfn 6 c?™' za P° v toga bogatstva kapitalista. Uostalom u drušUof u kSfm enja po + st 9] e f e g bogatstva drugih stvara na račun drugih liudi t-i Se mater U alno bogatstvo uopšte ističko suprotstavljani e interesa J ’ ? ai 9 mni h radnika ovakvo egosvim je opravdano sSatrati kffo k a Pitahsta_ mteresima drugih, sada ovaj egoizam i Dartikularizanf^Vo°-V % ao F u ? To samo znači proizvodnje veđ iz kaDihali^tičHh ll^^ l3l^ n 9 lzvire i z prirode robne nog rada) 1 tia^Sjima^se 1 OT^z^niva^u^kapiteHzmm 6 ( ‘ j ' kapitala 1 najam '

1317

TEORIJSKA ANALZZA DRUŠTVENO-EKONOMSKIH OSNOVA JUGOSLOVENSKOG PRIVREDNOG SISTEMA