Gledišta

Kako smo već videli, koncentracija vlasti pokazala je I neslućene razmere preteći da političkom totalizacijom društva uguši socijalnu dušu proleterske , revolucije. U potrazi za izlazom iz ovog ćorsokaka istorije, obnovljena je, u jugoslovenskoj interpretaciji, ideja radničkog samoupravljanja, čime je naznačena mogućnost razre- 1 šenja radikalne razdvojenosti radnika od uslova rada i građana od viasti. U sukobu sa staljinizmom i etatizmom uopšte, ispoljava se, prvobitno, sve veća nužnost decentralizacij e vlasti. Istovremeno sa stvaranjem institucionalnih obl i k a radničkog, a potom i društvenog, kao : 1 komunalnog samoupravljanja, vodi se velika bitka, koja još uvek traje, za stvaranje materijalne osnove samoupravljanja u bazičnim jedinicama društva. Time se stvaraju značajne pretpostavke odlučne borbe za demokratizaciju društva. Revolucionarni karakter ovog procesa ogleda se, pored ostalog, u razvlašćivanju birokratije, ne samo od njene preduzetničke fimkcije već i u razvlašćivanju birokratije u celi n i. Afirmacija demokratije kroz progresivno ukidanje birokratije pruža realne mogućnosti ostvarenju samoupravljanja, ne samo kao oblika upravljanja već i kao n ovog sistema socijalnih odnosa. Jer ako se samoupravijanje javlja samo kao nov način administriranja i ograniči samo na parcijalne strukture a ne prožme globalno društvo, ostaje se na nivou decentralizacije (ova je samo jedno među brojnim pretpostavkama demokratizacije) koja u tom slučaju nije ništa drugo do modifikacija etatizma. Takva decentralizacija, u najboljem slučaju, vodi ka stvaranju država u državi; poput praorganizama: cepanjem amebe stvaraju se, umesto viših, razvijenijih oblika života, nove amebe, autohtoni organizmi identični sa onim iz kog su nastali. Revolucionarne promene nisu moguće ni u parcijalnim strukturama bez adekvatnih promena globalne strukture. Teško je zamisliti bitnu promenu e k onoms k i h bez bitne promene političkih odnosa, Radnička klasa može ostvariti svoju društveno-istorijsku ulogu jedino na planu globalnog društva, čak i šire, van nacionalnih okvira. Bitka sa birokratijom na tako širokom planu nije nimalo laka. Cvrsta povezanost savremenog sveta pokazuje ; da se ona teško može izvojevati isključivo na nacionalnom planu. Blokovska podeljenost sveta na inte-, resne sfere dve najmoćnije vojne sile pogotovo c aktuelizira pitanje mogućnosti socijalizma u jednoj r zemlji. Ili je on moguć jedino kao rezultat revoluci- onarnih promena celokupnog savremenog sveta? Me- đunarodno udruživanje birokratije jednog tabora ■ (bez obzira da li je reč o Dominikanskoj Republici:: iii Cehoslovačkoj), uz saglasnu (?!) pasivnost biro--

1340

NEBOJŠA POPOV