Gledišta

cije, uzimajući u obrir istorijske mogućnosti i potrebe koje na razumnu meru svode neophcdne utopijske momente, a zatim svest o nužnosti društvenih kretanja, ideale i Ijudsku akciju. lako je napor u određivanju pojma revolucije bio vredan pažnje, teško mi je da se otmem utisku da bi razgovori krenuli možda drugim tokom da je rasprava o ovome vođena na početku rada škole. Jedan od vrlo zanimljivih aspekata filozofski shvaćenog pojma revbluoije i socijalizma bilo je pitanje odnosa utopije i stvamosti, pitanje koje je u svom predavanju Th e R e a 1 m of Freedom and the Realm of Necessity postavio Herbert Markuze. Polazeći od Blohcve teze da je utopijski pojam blizak realnosti, Markuze pokušava da u okolnostima najnovijih revolucionarnih zbivanja, a pre svega u studentskom pokretu, nađe potvrdu ove Blohove teze, nastojeći istovremeno da pruži analizu iskustava tog pokreta. Naime, Markuze smatra da danas analiza marksizma nije moguća ako se ne uzme u obzir studentski pokret koji predstavlja revolt protiv građanskog društva, ali isto tako i revolt protiv tabua socijalizma, dovodeći tako u pitanje klasični pojara humanizma. Studentski pokret je pokazao koliki je ponor između starih ideologija i stvamosti, kao i između starog pojma socijalizma i mogućnosti za revolucionamu akciju u savremenom građanskom dmštvu. Tako se ukazala potreba da se socijalizam ponovo definiše, uz uzimanje u obzir faktora koje Marks nije mogao da uzme u obzir, pošto oni izviru tek iz stmkture savremenog kapitalističkog dmštva. Tako se ukazala potreba i za novim Ijudskim vrednostima. Buržoaski i socfjalistički bumanizam ne mogu se više smatrati zadovoljavajućim zato što su i jedan i drugi kompromitovani, zato što je suviše zločina i nepravdi učinjeno u ime humanizma. Socijalistički humanizam je ideal koji predstavlja sublimaciju slobode i jednakosti. Međutim, mlada generacija se ne može pomiriti sa sublimacijcm, jer ona nije potrebna ni za slobodno dmštvo ni za slobodnu individuu. Takav humanizam ostaje samo idealistički ideal. „Nova levica” se opredeljuje za slobodno dmštvo koje je istovremeno i utopijsko i realističko. „Budimo realisti”, prihvata Markuze parolu francuskog pokreta, „zahtevajmo nemoguće”. )snovu za, rekao bih, realizovanje utopije, Markuze nastoji da nađe u nekim novim odlikama savremenog društva. Sloboda je, prema Marksu, rekao bi Markuze, izvan podmčja nužnosti u koju spada proizvodnja ili, prosto, borba za egzistenciju. Markuze ne prihvata tvrđenje koje nalazimo i kcd Marksa na nekim mestima, a koje su savremeni sociolozi i teoretičari posebno naglašavali, da čovek može ostvariti svoju slobodu izvan sfere nužnosti, izvan proizvodnje, u slobodnom vremenu koje će se stalno povećavati. Naprotiv, sloboda za Markuzea nije iznad i izvan borbe za egzistenciju, izvan podmčja nužnosti, već u okvirima te borbe. S jedne strane, povećana potrošnja u potrošaokom dmštvu povećava područje nužnosti, jer

1607

KORCULA