Gledišta

Njihova se reč relativno malo čula i oni su se protiv toga pobunili, iako ih, istini za volju, niko nije sprečavao da se u razgovoiirna češće čuju. Njima je pomalo smetalo akademsko spekulisanje profesora dok su oni tražili razgovor o akciji, o konkretnim pitanjima studentskog pokreta. Pa ipak, ostaje utisak da i pored razgovora koje su oni međusobno imali, nedostaje predstava o ciljevima jednog takvog međunarodnog pokreta. Studenti su se nadali da će, možda, o tome nešto više čuti od svojih prcfesora, ali to nisu doživeli. Najzad, završavajući ovaj opis utisaka sa Korčule, moram da kažem da su se tragični događaji koji su zadesili Cehoslovačku desili upravo u vreme rada ove škole. Bila je to svojevrsna ironija: dok su intelektualci razmišljali i diskutovali o socijalizmu, dok su razgovarali o mogućnostima humanizacije i izgradnje jednog novog društva bez nasilja, zemlja koja je prva izvršila socijalističku revoluciju i samu sebe okružila oreolom zaštitnika socijalizma, slobode, demckratije i progresa, ukratko, zaštitnika svih Ijudskih vrednosti, primenila je nasilje, gazeći upravo one principe za koje je tako upomo tvrdila da ih šliti. U prvom trenutku se činilo da je ponor između utopije i njenog ostvarenja, između ideala i stvamosti postao veći : nego ikada, i da su sva učena razmatranja i svi razgovori 0 slobodi, pravdi, jednakosti, nenasilju i humanosti ostali ogoljeni u svom besmislu pred besmislom dmge vrste, pred nerazumnim nasiljem. To se sve dešavalo u trenutku kada je Cehoslovačka postajala nova nada socijalizma, demokratskog socijalizma. Učesnici Korčulanske letnje škole, i pored duboke potištenosti, imali su toliko moralne snage i osećanja solidamosti da svi zajedno javno osude okupaciju Cehoslovačke. To je bio samo mali praktični doprinos cstvarenju onih ideja za koje su se akademski zalagali. Moralna snaga toga gesta je utoliko veća što su u njemu sudelovali i filozofi 1 sociolozi nekih zemalja čije su tmpe učestvovale u okupaciji. DR ALEKSANDAK. KRON