Godišnjica Nikole Čupića : Knjiga XXXVII

Битка на Колубари

25

суседа добила освајачку Аустро-Угарску, чији је циљ био избијање на Солун; било с тога, што би се Бугарска повећала на рачун наше Маћедоније и тежила да заузме Солун, те тиме Грчкој постала непосредна и велика опасност. Турској је ишло у рачун да победи АустроУгарска, јер би јој на овај начин Једрене било поуздано обезбеђено, а можда и добар део Тракије. Наш неуспех на Колубари утицао би на Румунију, те би се она вероватно определила на страну Централних Сила, ма да јој је ишло у рачун да победимо ми, јер би јој аустро-угарско продирање на Балкан вероватно донело нове неизвесности и зебње за њен даљи положај и опстанак. Тада је још био жив Краљ Карол, који је, и ако неутралан, ипак као Хохенцолерн симпатисао Централним Силама, и није хтео ући у рат противу њих. Говорило се тада, а доцније се то и обелоданило, да је он још пре рата био склопио војну конвенцију са Аустро-Угарском. Италија, на случај нашега неуспеха, вероватно не би ступила у рат на страни Антанте, а можда би се нашла заједно са Аустро-Угарском и Немачком, као својим дугогодишњим савезницима. Агитација, коју је у велико била организовала Немачка код муслиманског света ван Турске, и то у: Персији, Сирији, Месопотамији, Индији и Египту, спремајући општи устанак муслимана у енглеским колонијама, нашим неуспехом на Колубари наишла би на много јачи одјек и подстрек. У овоме случају дошло би вероватно до устанка, бар у северној Африци, који би знатно потпомогао