Godišnjica Nikole Čupića

991

_ јавља поред свога, красног дара. Познато је, колико се · ва то замерало Милошу Светићу:, воји, како веди Ђ. · Даничић, „да је умео певати, не би умео ћутати.“ „Али у другом Његушеву времену наше велике силе песничке почињу примати Његуша у свој ред. Најваж"није дело Његушево, по коме се то учини, беше Луча микровозма. Ипак се крадом, и испрва само усмено говорило, да је то имитација Милтонову Изгубљеном рају. Имали су право; само што је та имитација била боља од свију сувремених ориђиналних производа. . Доиста, је Његуш у овом времену, као што напред рекох, имитовао. Песничка епрема његова још не беше довршена. Тада је ушао био у врт великих светских ·" песника и читајући их пожелео је — као што лепо опази_ „једном г. Ј. Бошковић, кад с њим о том разговарах · да и наша литература овако што има. Али код правих песника ово доба дуго не траје; онпн врдо мало имитују и врао мало преводе, чему је, држим, са свим природан узрок. Па опет Луча микрокозма стоји међу нај"светлијим песничким делима наше књижевности. Идеја, и ако је била туђа, нашла је прекрасно земљиште у : пламеној а побожној души Његушевој.

Колико сам и колико путах

Свод плаветни неба свештенога

Брилијантиним засијат сјеменом

Заклињао душом запаљеном,

Да ми свету открије тајину:

Али га је творац украсио,

Велику му ењигу отворио,

Да твор слави творца и блаженство, —

Ал да човјек. на ње листу чита 5

1 Види ЂЋ. Даничића Милош Светић, поета српски.

~