Godišnjica Nikole Čupića

Иебе њема без грома цијевт Тешке земљи Буда пређе вејска.

А владика Данило у име свих гаавара отпнсује :

— ~ Тврд је орах већка чудневата, Де сломи га, зл зубе подоми.

Није вино поште приђе бјеше, —- Веља крушка у грло западне,

Крв је људска рана наопака — · Тијесна су врата уљавику:

да међеда скована сјекира. — Опуштавах се ја на ваше уже,

У мало се уже не претрже,

И саио дукавство пданинских крајева пријатно је, јер поред безазлености има п мудрости, па и јогунства у неком веровању. Сви мудри људи Црне Горе, па и сам игуман Теодосије, за кога веле:

Вроје људи, у сву Црну Гору Да имаде по оке памети, А у тебе тодико самога. ;

= и сам он ведп, да је Шћепан лажа и варадица. Аја ! Народ црногорски веда, да је он цар и хоће да пм је цар. „Што ћу језик бадава тупитир“ вели игуман Теодосије ; „камо Шћепан, да се пољубимо; па га ето, и честат ви био!“ А кад посланик царице руске, кнез Додгорукоћ, уапсн лажнога цара „у једну калијет“ више своје собе — онда се дукаваи главари стану световати, како ће Шћепана опет народу повратити, а и да му оцеру образ пред народом

Ке је, да је, ја га но џезнајем — да та варод за Цара држаше,