Godišnjica Nikole Čupića

Ју И О ИАТУ Ка Ма ИМ ме ;

"> 267

човек, који тим оруђем ради. Диканжев СЛозвалшт ад ветреоге тефае е пп тпае Јаппнан, Вавпеае 1762 има рајапсаит, рајапсћаит, те се у тумачењу чита, да је то реч грчка, да значи „соп(ех из ег зегјев рајогшт, т. ј. плот од коља, што се Француски зове рапззаде.“ У Францускоме је рајап реч морнарска, и значи уже којим се што извлачи. Према старој ортографији, која је ту реч писала раапс Е. Литре упућује на италијанско рајапсо гошеачџ а гошег Јез [а 8, које и он веже за латинско раапса, рћагапда и грчко фелауус

Као год што се из првога ст. грчког значења развило значење, које видимо у средњем и позном грчком језику по Диканжеву речнику, тако је и у романским језицима изашло из латинскога значења дугачка дебела дрвета, којим су се лађе могле дизати, значење места таким дрвима ограђеног. Тако у италијанском, каталанском, шпанском, португалском рајапса, у Француском рајапдаие, у румунском рмапс, рматд, рмат! и рмапвљ ' значи сјо1воп де рјапсћев, ге гапсћетепе, Пец [огиће, епсјов, сјобиге, Реаћуеск. А ту је јасно, да у романским језицима рајапса значи оно исто, што у историји наших насељених места нађосмо, да се разуме под речју паланком.

Откуд је, дакле, дошла к нама та реч 2

Гласовни облик њен, савршено једнак с италијанским (и донекле румунским), потпуно нам одговара на ово питање. Све се романске речи наслањају на други латински облик те речи рајапда (рајапса), и не може се мислити да је ту какве свезе с грчким. Шта више, изгледа, да сама врста утврђења упућује на римске војске, с којима се упоредо с многим другим романским и та реч одомаћила готово по целој јужној Јевропи. У турском гласи она раџапда, те бих по оном дугачком а рекао, да су ову реч они управо од Срба научили.

Још нам остаје паланга и полуга.

Палангу помиње Вук у Рјечнику с напоменом, да се говори у Грбљу у примеру:

ГА де Сћас у горе паведеном делу.