Godišnjica Nikole Čupića
287
Предличје ми, та мождана м искро,
Никада те прегорјети нећу ! —
Некрштеном вољела си мене,
Ако врага и турског имена,
А од своје родиљице саме,...
1813-та година зададе Сими два удара — пропаде му
отаџбина и погибе му драга. Сви прави песници имају два срца, две љубави, две драге. Сими одједанпут обе умреше. Изгледа, као да Сима до 1813 год. није ни био у боју. Љубав га је била чврсто везала за Београд. Али га 1813 године невоља отаџбине одазва у бој. Он оде на Дрину к добровољцима Зека, капетана, за кога вели у Сербијанци::
Ал док паде Зеко капетане
Са свом вјерном прекодринци браћом,
И док паде Шишо Петроније
Са извесним ускоцима храбрим,
И Турцим' је закукала нена2,.. Кад се врати, нађе своју драгу мртву. Убише је
Узбјеснивше бећарине стрвне
При преврату стрмоглав Србеје — Један биограф Симин! прича: „Последњега лета — 1813 првог устанка оде и сам у бој као добровољац, и ако му беше тешко растати се од неке младе београдске Туркиње, по имену Фатиме. Кад Турци опет узму Београд, чује да му је драга убијена. Безутешан пређе с осталима у Срем. Те зиме, да. би се разгалио, пропутује кроз Беч, Трст, Ријеку; па се преко Далмације и Босне врати опет у Србију, где стигне на други устанак.“ То је историја живота Симина од 1813 до 1815; и ништа више. Где се за то време највише бавио, шта је радио, од куд му трошак за путовање — не зна се. Другога устанка био је час међу добровољцима, час писар код влади-
1 МУ. бегћатд. У'Џа, вегћазвеће УоЈкзћедег п. Неептаћгећеп 7 леве АђЕће ипо 936.