Godišnjica Nikole Čupića
291
дини, Сима је кашто пуштао срцу на вољу. Али се ни тада није разлевао у мека, болесна осећања. Дах му је и онда крепак, хладовит. Ево на пр. песме: Мило робство (земни рај):
Живи огањ тугу моју распали,
Глас из мене кукавице измами, Досадашњу м к слави вољу угаси; Даница ми веће ерцу не сјаје,
Не пјева ми рајски славуј душици; Јавор гране нека шири коме зна,
Мјеста мени ни под њиме не има,
А камо ли у вр бора зелена,
Ластавице слави — тица другога
Нека дјела пјесном јавља. евијету ;
Нек се глава другог дичи звјездицам, Грдна смртца нек се кити киме ће:
Моје прси заузео коледо,
Смјеђу косу распаун'о винко ми,
Љубица ми дражи крвцу испила,
Роба себи задобила вјечнота,
Јуначке ми остригла је бркове, —
Њој ти живим, њој ћу мријет собом свим. Талог винка бити ће ми покровом, Шкиркиње (булгарке) ли бела дојка узглавак, Рај нашавши што ће мени пара-рај2
Ах ! рујно винце и љубавна стрелицо, Вами с' једва светске бриге избавих, Ваша радост мноме пјева махнито.
Још ме само овјенчите очицам (лозицом) — | То је слава немарноме за боље.
Кад ластаром лоза својим увехне,
Одма слава поклонике ишчезне,
Што ли ће ми кад ме веће нестане !
Овако је певао Сима, кад му је песнички дар био потпуно слободан, кад се оно мало књиге и школовања у детињ-
19