Godišnjica Nikole Čupića
315
пи најмању заслугу. За то су у Сербијанци остала многа места неразумљива. Колико их на прилику има, што ће данас разумети ово:
Тко л му рече дат без крви земљу И оружје, отспоривше враз'ма
Чест Србина и витештва својство 2! Тресиглава л2,. Да јој мезулџијом Којекоме, свету,,. и туђинству,,. Бит' престане, а Господар бивши, И да старост успокоји своју,
Бар залсгај рахат изједавши,,.
У некоме блаженствену царству; Реко б'им је беземертије својно,
„Не погоди!“ А да шта је друго 2 Тајнописца л .. сладење му чуда, Како друк д Трутињанци,,. живе Прегоспоцки и безпечно посве,.
Ипак не пропушта Сима, ма и благо, укорити све што је за укор, ма и у најбољих било. Он не опрашта погрешке ни Младену ни Милоју ни Јакову, ни кнезу Сими, ни Миленку, ни Добрњцу; па ни најмилијем свом јунаку, ХајдукВељку, кад је он, завидећи особитому јунаку бугарину Папазоглу, подговорио Џоду, да га убије
Џода клети те поган последња, Крвник браће и мрзитељ добра, Подлизица и слабежи гњавче,
А прам врагу ни жив се не казав!,. Побратио е' лицемјерно ш њиме,
Да га тако тек превари лашње ;
6 Џодом Вељко и Добрњац Петре Поштења се откажу витешка
Павит' врена, дичит' се храбрима, Иностранца а' чуват' као брата — — —
2 У