Godišnjica Nikole Čupića

373

сваку самосталнију мисао. Најневиније ствари сматране су често као злочинства, која су водила прогонству или смрти. Ако је се који песник или историк сетио само каква борца за републику, ако је који патриота само уздахнуо за слободнијим временом, делатори су га довели пред сенат и цара,и решење му је извесно.

Измеђ многих жртава шпијонских и тога закона, које Тацит побраја, има их врло карактеристичких, које нам показују, како ниска средства може изумети деспотија, да убије достојанство човечанско. Тако је погинуо песник Лутурус, што је Друзу при једној његовој болести писао посмртни панегирик = Л. Еније убијен је, што је једну сребрну статују Тиберијеву прелио у посуђе. У Смрт или изгнанство дочекали су К. Коминије за своје песме, Вотијен за своје беседе,“ Скаур за своју трагедију која није била публицирана, али су за њу дознали шпијони. ' Фабриције Вејенто за своје сатире (у време Нероново). Кремуције Кодар за своју историју, у којој хвали Брута и Касија итд. Сви ти људи и многи други убијени су или прогнани.

Тиберије први увео је у практику, да се спаљују дела, у којима има мисли противних официозним погледима, и Тацит са своје судиличке столице смеје се том новом изуметку тираније. „Доиста, дозвољено је смејати се лудости оних који мисле да садањом својом влашћу могу натурити заборавност потомцима; напротив, мисао кад је гоњена расте у снази. Страни краљеви а и сви који су се служили тим срествима пожњели су само срам за себе а оставили славу онима које су гонили“. =

2 21 Год. посл. Хр. 8 22. Год. Поса. Хр 4 ап. ТУ 42,

: 15. 39.

З'ап. ТУ 35.