Godišnjica Nikole Čupića

376

лина решила, да и сама умре, преклињала је и молила за руку, која ће и њу убити. Сенека се ни мало није противио слави своје жене, уз то се његова нежност бунила помишљу, да не остави изложену неправдама жену, коју је јако љубио. Ја сам ти показао, рекао је филозоф, какве су сладости живота, а ти волиш више част смрти. Нећу да завидим толикој врлини. Ако. обоје умиремо једнаком храброшћу, твоја смрт биће славнија. После тих речи обоје истим гвожђем отворе вене на мишицама. Сенека је отворио себи жиле и на ногама, јер његово тело, ослабљено старошћу и скромном раном, пуштало је да крв врло лагано отиче. Кад су га ужасни болови победили, да неби и сам пао у какву слабост, гледајући. муке њене, саветовао јој је да отиде у другу собу. Тада је зовнуо писаре, и, како га бујна речитост не беше оставила ни у том последњем часу, диктирао им је о многом којечему, што ја нећу овде преводити, јер је та последња беседа Сенекина у ориђиналу у рукама читаоца“.

Али Нерон није лично мрзио Паулину, а и бојао се да његова суровост не буде сувише мрска, за то заповеди да се умирање ове жене заустави. По наредби војника, робови и слуге свежу јој руке и зауставе крв. Она је живила још неколико година. верна спомену свога мужа. Велико бледило њеног лица показивало је, да је изгубила млого животне снаге,

Међу тим Сенека, видећи да крв лагано отиче и смрт се споро приближује, замолио је Стација Енеја, који је одавна, био његов веран пријатељ и вешт лекар, да му донесе отров зготовљен још од пре. Атињани су њим тровали своје осуђенике на смрт, али су удови његови били већ хладни, те отров ког је прогутао није имао силе. Најпосле ушао је у вруће купатило и шкропио је водом робове који су му били најближе, говорећи „да ту течност приноси као жртву Богу ослободиоцу“. За тим је однесен у једну пећ, где је угушен димом. Тело му је спаљено без икакве церемоније, као што је сам