Godišnjica Nikole Čupića

125

ског. А »Тоћи« је могло доћи од другог ког искварено! кућевног имена, као што се зна, да се од силног тепања крштено име у кући тако исквари, да се не може ни познати.

У осталом и мени је одлазак Савин у калуђере био вазда нешто необично, нешто што силом задржава мисао м не да јој се лако од себе растати. Али сам на крају мишљена дошао до тога, да је за разрешење ове тајне у животу оснивача старе српске књижевности најзгодније упутити мисао к оснивачу нове српске књижевности, Доситију. И овај у младим годинама бежи у манастир жудећи да се посвети, а после постаје отац нов срп. књижевности. Као што Сава п Доситије својим детињским маштама и потоњом својом судбином наликују један на другога тако можемо наћи сличности и у књижевним њиховим радовима, зрелијих им година. Треба само прочитати на пр. нека места у Савину животопису св. Симеуна, где он самостално пише, или на пр. Давино писмо из Јерусалима игумну студеничком Спиридону!,—па се уверити о овом. Из ових места у књижевним делима Савиним веје онака иста проста, искрена, Философска. добродушност, као и из автообиографије Доситијеве. Знамо да се Доситије у доц нијим годинама разочарао и омрзао оно што је пре жарк« љубио —по речима Савиних биографа Сава је остао до смрти у томе једнак. Али треба много што шта одбити у легендарним биографијама средњега века. А и друкчије је било време Савино, друкчији јамачно и живот у Св. Гори него у Опову. А да се човек разочара, треба да види јак контраст ономе што је негда волео. Сава није имао ни Беча, Хале, Париза, Лондона. Доситијево је детињство изузетак ХУШ — Савино природан изданак ХП. века. Ипак Савин рад у отаџбини, учешће у политичким дели-

Ј

|, Зеаппе У.