Godišnjica Nikole Čupića

>" 28

127

КЂрЋ о нхЖЕ | трвокалте сњБофњиих кемоу пррбкњкн“ — а Теод. 136. »н вингм о дакошњињие с Ссобоно КБљАМЋ.« Ма да ни Д. ни 'Т. не казују овде јасно оно, што би ми желели да нам се данас каже, ипак се досадашња испитивања внше клоне к потврди речи Доментијанових.!

7. Описујући крунисање Стефаново Теодосије је (стр. 141 — 152) прећутао, да је Сава слао свога епископа Методија у Рим папи, да му пошље благослов од светих апостола и од своје стране бОлагословени венац, да венча брата на краљевство, и да му је папа тај венац послао ит. д. (Д. 245 —248, о чему ми данас не сумњамо. Ма каким разлогом бранили за ово Теодосија, одбранити га не можемо.

У овојпартији долази у Д. и ово за културну нашу историју знатно место: како је Сава избрао од ученика својих богоразумне људе——и послао их на све стране по земљи, да недостатке испуњују; јер беше људи жењених »по закону« (обичају), али не беху венчани, »сметени беху као овце без пастира« и т. д. (Д. 243—244). У Т. (151-—152) има краће о овом и још и то: како се Сава и сам кренуо на пут по земљи, те световао и молио благороднике који су били јеретици, да се врате правој цркви, обећавајући им дарове и почасти у брата; а који се не хте обратити, тај беше проклет и из земље изгнан. —

8. Д. стр. 260 вели, да је Ст. Првовенчани сахрањен био у Студеници код оца Симеона »нилм по крћмешн с келнвмнмин укстми« пренет био у Жичу. Теод. — ако му смемо веровати — зна кад је било то »по крђћмемн«: кад се Сава вратио у Србију с првог пута у

Јерусалим (Т. стр. 175.)

|, О овоме види и највовије дело архимандритг др. Никодима

Милаша. Крмчија савинска. Задар 1881. стр. 8: Видим Голубинс-

кога Кратки очеркђ ист. прав. цер. 556—557.—