Godišnjica Nikole Čupića

135

нов животопис св. Симеуна; али бих рекао, да он другом својом биографијом није задовољио очекивања својих читалаца. — При крају ХШ. века хиландарски калуђер, постични и Фантастични Теодосије, завидећи слави Доментијановој, а не имајући згоднога новога предмета, прерађује Доментијанов животопис св. Саве дајући му сасвим поетско — легендарни облик и одбацујући све што би му у том сметало. Да ли је од Стефанове биографије до Доментијанове прве, и од Дометијанове друге до Теодосијеве, било још каких биографија — не знамо али није прилика. Теодосије је завршио коло биографа ХШ. века, који су.се сви —хронологиским редом — један на другога угледали. По даровитости се првоме биографу највише примиче последњи. Одиста је Теодосије оригинална књижевна појава. Најбољи стилиста, најслађи приповедач, романсије српски ХШ. века. Од његове постичности имамо данас то добро, што нам се у његову причању — као што ми се чини очувало доста народних традиција из друге половине ХШ. в.; само је, на жалост, истраживати то данас у његову делу врло мучно без помоћи с друге стране. Теодосијево дело много више вреди као књижевни споменик ХШ. века него као извор за историју онога времена. Она поетична жица његова замућује и искреће, и ако сасвим безазлено, Факта историска — као што је у опште та жица кобна за историска излагања и испитивања — и ја му не бих смео безусловно веровати баш да је описивао и догађаје својих дана. По својој романтичној нарави он је многе тамне стране својих претходника (легендарност, хиперволичност и т. д, уздигао до савршенства. Такав је човек родио првога биографа ХТУ. века, Данила, који је био на оца ликом, али не даром. Али о њему нисам обећао овде говорити. (СВЕТ. рУМОВИЋ