Godišnjica Nikole Čupića

131

се песништво деветнаестог века од песништва класичних народа и од песништва средњевековног, а тај карактер дало је њему, најпре, неколико песника савременика Францеске револуције, међу којима су била двојица од највећег уплива — Шелеј и Бајрон. Обојица Енглези, обојица инспирисани револуцијом.

Први покрет Францеске револуције поздрављен је од енглеског народа и енглеских песника као весник нове епохе слободе им среће; као »весник робу, где га год има» вели песник ирски Мур »да се приближио дан његова ослобођења« Бернс, Колериџ, Саутеј, Камбел, Фордсфорд, поздрављали су, у одама, револуцију. Овај последњи. кличе, под утиском дагађаја у Францеској:

»О, дај велики Боже, да вали слободе, величанствено преплаве освајаче, тврдице и гордељивце; да теку тамо, где задовољство крије своје грешне окутке, где мрачно тиранство зида дебеле п високе куле; дај им, да својим грудима, из којих срећа тече, задоје народе: а крунисано дета од иловаче, што се дере: нећете даље

,

вали, да занесу с' преплашене обале у бездан са свим његовим рођацима, те да их земља никад више не види. .„»

Али Францеска револуција никад није пашла јачег гласа да одјекне, од гласа Шелејева и Бајронова. Никад слобода није затреперила у слађијим и нежнијим речима од песама Шелејевих, нити су насиље и неправда зачули, упрепашћени, крупнији јек од јека Бајронове песме. Патње и тежње људске прелиле су се, у њиховим делима, у саму страст, која није могла остати, а да не потресе опет многа осећања и не нађе одзива у грудима многих других песника нашег века.“

9. «Ата (сета 1п а роеј 18 «ће 5еигсе « ОГ оећегз (ве те ..... Воп Јиап ШП. 87.