Godišnjica Nikole Čupića

365

А што мртвих у Бугарској бјаше, Подубоке рупе ископаше,

По стотину трпај па гомилу, Гас сипаше, огњем припаљују, Јер се плаше куге и колере Од мртвијех и од рањенијех, Од пролива крви од војника, Од војника турских и рускијех. Па отален, мој брате рођени, Ону живу Османову војску

И са шњоме врховног Османа Навезоше водом на ђемије,

До гвоздена ајзибана пута, Отпратише граду Петрограду, КА рускоме цару великоме Александру Николајевићу.

вет умови.