Godišnjica Nikole Čupića

380

Листићи су једнога цвијета, У пупуљ се један одњихали. Вријеме је мајсторско ретшето, Пречистиће оно ове ствари. Ситнарије ђецу забављају, Трудностима људи навладаше. Трудови су за род — бесмртије. Благо роду, а благо потомству Не пита се ко се како крсти, Но чија му крвца грије душу, Чије л' га је мл'јеко задојило.

М., „Ђетње купање на Парчању У »Даници« 1861

н., Химна ноћи — превод Ламартинове песме— у »Даници« 1861.

о., Поздрав штиту Србобрана. У »Даници« 1861

п., Полазак Помаиеја. У »Даници« 1860. Не знам је ли ово она иста песма, о којој ми у једном писму пише Љ. П. Ненадовић: »Последња владичина песма била је Помтеји. Оне улице без својих житеља, оне срушене палате, они храмови без својих богова и свештеника, они пребијени мраморни стубови — то је задрмало последњи пут жице на лири болнога песника. (Та је песма штампана у »Подунавци« у Земуну 1850 г.)« —

р., Многе, ситне, шаљиве песмице и разни натписи на топовима црногорским, на књигама, које је давао својим пријатељима ит. д., (види на пр. у Ненадовића књизи ШшШ стр. 92—93 и Медаковића 113). Такав један натпис штампан је у »Орб. нар. листу» 1845 бр. !1. Владика га је написао на корицама »Вечитог календара« Орфелинова, кад је ту књигу поклонио кнезу Васојевићу:

Родољубче старих добах, За удраго сербско име Окади нам нашјех гробах Из пушака што задиме,