Godišnjica Nikole Čupića

64

У том сјајном скупу познах се, и дуго разговарах, са сином и спахом пок. В. Карамзина, рускога историка, са сестричином ђенерала Јермолова, и с многим другим одличним госпођама.

Спасова Црква, и“ друге забаве 28 Маја

23 Маја разгледасмо музеј Кнеза Голицина, и нову Спасову Цркву, која се гради још од 1815 године у спомен избављења Москве године 1812.

Та је црква на левој страни реке Москве, ван Кремља, у лепој равни. Увераваху Руси, да је сва грађа за ту цркву с руске земље; ништа нема туђе. И мајстори су, веле, домороци. Само се гради необично споро. Изнутра се не даде лепота згради сагледати од силних скела које још стоје, јер се једнако гради. Мени се учини да је ова црква, као наимарско дело, лешпа од свих које сам видео у Русији, али то остаје стручњацима да пресуде.

После Спасове Цркве, бесмо у изложби.

Иза тога бесмо на ручку у московских трговаца, који нас гостише по старом руском обичају. И кујна и послуга, беху онаке као што се прича да су биле у старих Руса. Од свих јела највише сам се чудио маломе прасету које је обарено и бели се као снег.

(С тога трговачкога ручка, одведоше нас на други ручак у »енглески клуб«.

Јести се више није могло; само се трошило јело и пиће. Ту гледах како свирају и играју Цигани и Циганке, који су одевени у свилу и атлас !

Московцима је, као што ми сами говораху, особита сласт »мобоватси Циганками« !

У вече, 23 Маја, бејах у »Малом Театру«; представља се Гогољев Ревизор. Ту беху Палацки и Браунер.